Вучић и Грета

Време је да се политичари позабаве и овим темама и да Србија престане да буде димњак Европе. Председник Вучић би требало да послуша макар један од оних „петнаест“ говора Грете Тунберг.

VUKAŠIN POTIĆ / 01. октобар 2019

У среду 25. септембра, у живом укључењу из Њујорка у дневник РТС-а, председник Вучић је из само њему знаних разлога „идиотске“ захтеве студената из блокаде Ректората Универзитета у Београду упоредио са еколошким активизмом 16-огодишње Швеђанке Грете Тунберг. Ова девојчица је постала симбол борбе против климатских промена својом кампањом „Петком за будућност“ и присуствује заседању генералне скупштине Уједињених нација. Али ако бисте о томе питали председника, он би вам вероватно рекао да Грета шврља по кулоарима и једе смоки и кокице, и да она нема бедж званичне делегације као он.

Наиме, он је изјавио да „мораш да кажеш све најлепше на свету, да држиш једно петнаест говора о Грети Тунберг“, јер ако их не одржиш „добићеш црвени картон од некога“. Он не види поенту у бављењу нижом политиком, екологијом, што је потврдио изјавом да „се ја бавим климатским променама… извините, није нормално да ми то тако мали и без икаквог утицаја на светску животну средину радимо“ и да „можемо ми за себе да бринемо“. Грета је управо упозорила на такве ставове светских лидера и осудила њихову равнодушност док Земља гори.

Елем, светски биолошки систем је узајамно повезан и самим тим је немогуће изоловати последице климатских промена. Свака земља доприноси њиховом погоршању и свака земља пати од њихових последица. Тако да повећање просечне температуре за 2 степена Целзијуса, или више, може имати кобне последице и за Србију, а и Србија доприноси томе да се просечна температура повећава. Према истраживању организације УСАИД из 2017, климатске промене у Србији би утицале на јавно здравство, поготово на старије особе, које чине 17% популације и које се доводе у опасност од топлотног удара. Такође, суше би погодиле пољопривреду, која има значајан удео у бруто домаћем производу. Влажније и топлије прилике стварају идеалне услове за размножавање тропских комараца који преносе денга грозницу, а који су се по први пут појавили у Србији 2009. (Да не помињемо хистерију створену у таблоидима о тиграстим комарцима и векторима грознице Западног Нила.)

Такође, 2014. године поплаве су уништиле 100.000 домова широм Западног Балкана, а вода је срушила или оштетила 280 мостова, однела 33 жртве и направила штету од 1,7 милијарди евра. Само у Србији је било угрожено 1,6 милиона људи. Тада је у западној Србији пало више од 200 мм кише током недељу дана, што је просечан ниво падавина за тромесечни период. Према последњем извештају Уједињених нација, свет може да очекује повећање броја и учесталост оваквих непогода, а за то су заслужне климатске промене. Чак и ако председник не верује да Србија има утицаја на светску животну средину, потребно је само да се осврне на такозване „елементарне непогоде“ које су задесиле Србију протеклих година, па да увиди да би било паметно да се боље позабави овим доменом политике.

Али Србија не само да пати од последица промена већ, супротно тврдњама председника, активно учествује у погоршању климатских промена својом енергетском политиком. Према извештају Алијансе за здравље и животну средину, на Западном Балкану се тренутно налази 16 застарелих термоелектрана на угаљ које загађују ваздух и утичу на здравље грађана земаља Европске уније. Термоелектране користе угаљ за производњу електричне енергије, а током сагоревања угаљ емитује угљен диоксид у атмосферу и даје највећи допринос антропогеном утицају на погоршање животне средине. Угљен диоксид је један од гасова који производе ефекат стаклене баште који ремети количину зрачења које Земља прима од Сунца и враћа у свемир – тиме што задржава те гасове у атмосфери или их враћа на Земљу. Тако се Земља постепено загрева и ремети се биосфера, што доводи до изумирања и смањења биодиверзитета, не само у земљи где се то дешава, већ широм света.

Према налазима Мирјане Бартуле са Метрополитан универзитета у Лондону, 171 врста и подврста флоре у Србији има статус изумрлих или критично угрожених врста. Од ових 171, 4 ендемске врсте су у потпуности нестале, 46 су изумрле, а 121 је критично угрожена са великом вероватноћом нестанка из светског генског фонда уколико се не обрати посебна пажња на њих.

Овим гасовима се ремети и атмосфера, у којој долази до промена гасних композиција ваздуха. Тако да емисија штетних гасова може да изазове болести дисајних путева или смрт код људи. Наиме, сваке године западнобалканске термоелектране изазивају прерану смрт деце, хиљаде случајева бронхитиса и коштају системе јавног здравства и економију земаља које пате од последица климатских промена између 6,1 и 11,5 милијарди евра. У 2016, српска термоелектрана Костолац Б је била највећи загађивач ваздуха у Европи по количини емисије сумпор диоксида, која је тада износила 128.000 тона. Костолац Б и Угљеник у Босни и Херцеговини заједно произведу 25% свих емисија сумпор диоксида у Европи. Сумпор диоксид оксидира са воденом паром у атмосфери и ствара киселу кишу. Када падне на тло, кисела киша спроводи алуминијум из земље до воде којој се повећава пХ вредност и тиме утиче на квалитет пијаће воде.

У Србији су Колубара А, Никола Тесла А и Костолац А и Б 2016. укупно произвели 9.275 тона прашине пречника мањег од 10 микрометара (ПМ-10), која је садржала различите киселине и тешке метале попут олова, кадмијума, никла и арсена и која има очигледно негативан утицај на здравље. Сами копови угља штетно утичу на становнике оближњих насеља, што су и потврдили мештани Великих Црљена који већ годинама пате од „буке, смрада и прашине“. Људи из околине Колубаре су такође протестовали испред ресорног министарства јер, како кажу, „не могу да дишу без пумпица и инхалатора“.

Треба ли председника подсетити на ефекат лептира? И најмање промене у динамичним и осетљивим системима, какви су биосфера и атмосфера, доводе до експоненцијалних поремећаја који се одражавају на цео систем. Треба се суочити са чињеницом да је Србија зависна од „прљаве енергије“.

Термоелектране Никола Тесла, Колубара, Костолац и Морава, које су у мрежи Електропривреде Србије, годишње произведу више од 50% електричне енергије Србије. Све користе угаљ. Организација Енергетска заједница је у својим анализама открила да је Србија од 2015. до 2017. субвенционисала производњу електричне енергије од угља. Дакле, пуцали смо не само себи у ногу, већ и свету. У 2017. Србија је дала 80,1 милион евра у те сврхе док је 2016. издвојила 115,8 милиона, што је сврстава на друго место по величини таквих субвенција, одмах иза Украјине. За исто то време, Србија је уложила свега 34,8, односно 24,5 милиона за субвенције сектору обновљивих извора енергије. Штавише, 2017. су отпочели радови на блоку Б3 термоелектране Костолац који би требало да повећа производњу копа „Дрмно“ на 12 милиона тона угља, са тренутних 9. Овај пројекат је 85% финансиран од стране Кинеске банке за увоз и извоз.

Ове субвенције умањују цену „прљаве енергије“ за потрошаче, који у Србији у просеку плаћају 59,10 евра по мегавату електричне енергије. Али имајући у виду да је цена производње енергије од угља 55,80 евра по мегавату, Србија умањује свој поврат на улагања и самим тим отежава транзицију на обновљиве изворе енергије. Цене струје без субвенција би се повећале 52%, на 89,80 евра по мегавату, што значи да Србија губи око 30 евра додатних прихода по мегавату.

Такође, од тих умањених профита, по професору доктору Бранку Ковачевићу, председнику Надзорног одбора ЕПС-а, држава узима и до 70% профита. Све то у тренутку када Фискални савет оцењује да је недостатак инвестиција у Електропривреду Србије (ЕПС) разлог за успорење стопе раста и да је потребно повећати те инвестиције на 800 милиона евра до 2025. да би се повећали капацитети и испунили стандарди заштите животне средине. Према Организацији за економску сарадњу и развој, повећање пореза на емисије угљен диоксида би допринело повећању БДП-а Србије за 1%, што би могло да се поврати у економију у виду инвестиција у зелену енергију. Али зависност од угља се одражава и на политичку сцену, јер поскупљење струје, до којег би дошло ако би се укинуле субвенције термоелектранама, довеле би до немира у друштву.

Чињеница да се и до 70% електричне енергије у Србији произведе из угља, уз пропратна загађења, додатно отежава приступ Србије Европској унији јер би у том случају, како оцењује директор Европске енергетске заједнице Јанез Копач, све термоелектране на угаљ банкротирале. Да би могле да емитују гасове који загађују ваздух и производе ефекат стаклене баште, чланице ЕУ морају за то да купе „права“ на карбонском тржишту Европске уније. Свака компанија купује одређену суму штетних гасова које може да емитује и та сума се смањује из године у годину. Тренутна цена тоне угљен диоксида износи 25 евра, а до 2028. би требало да износи до 40 евра. Ако у датој години пређу преко дозвољене суме емисија, или ако потроше више него што купе, компаније плаћају казну која тренутно износи 100 евра по тони угљен диоксида. Дакле, ако се у Србији не деси транзиција на обновљиве изворе енергије, њен пут у ЕУ би могао бити успорен чињеницом да би се држава нашла у ситуацији да бира између чланства и енергетске кризе.

Време је да се политичари позабаве и овим темама и да Србија престане да буде димњак Европе. Председник Вучић би требало да послуша макар један од оних „петнаест“ говора Грете Тунберг.

Аутор је независни истраживач из Торонта.

Пешчаник.нет, 30.09.2019.

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.