Вилдана Джекман за БУКУ: Жене у политици су марионете мушких колега

„Њихове позиције јесу позиција марионета. Како на листама тако генерално и у политичком животу“ каже Джекман

Slađan Tomić / 11. новембар 2020

Жене у политици нису ни секунде независне.

Ово је оцјена активистице фондације ЦУРЕ Вилдане Джекман. Запажа да је  комплетна идеологија политике  мушка страна политике. Мучарци доминирају политичким странкама и заузимају кључне политичке позиције, па се улога жена у политици своди на то да углавном под патронатом и притиском мушких чланова политичких партија.

Жене на кандидатским листама не котирају на високим позицијама, а када су већ на листама онда своју видљивост користе како би лобирале за гласове својим мушким колегама.

„Њихове позиције јесу позиција марионета. Како на листама тако генерално и у политичком животу“ каже Джекман.

Иако се изглед кандидата оба пола коментарисао на друштвеним мрежама, доминирају коментари на рачун физичког изгледа кандидаткиња.

„То је увијек велика тема. То је наметање стандарда љепоте. Ове локлане изборе жене су обукли на исти начин -  црни сакон, бијела кошуља. На тај начин довели су до тога да се жене утопе у масу изгледа мушких колега у предизборној кампањи. Занимљивим мушким моделом, поново су жене учинили невидљивим. Раније смо имали жене на билбордима иза својих колега. Ове године су их одјенули на исти начин тако да се оне изгубе у том визуелном приказу предизборне утрке.“

 Разлог таквих коментара јесте дубоко патријархално друштво. У таквој атмосфери жена се посматра као објекат, а  мучарци циљано ударају тамо гдје су жене најслабије – женско тијело. То је најлакши пут да се жене обесхрабре и саме одустану од учешћа у политичком животу.

Джекман додаје како сексизам иако некада највидљиви није једини проблем на путу жена ка остваривању политичких циљева.

„Многи су проблеми. Проблем је наметање неких идентитета, облачења, наметање правила игре без могучности судјеловања, доношење одлука на неадекватним мјестама попут кафана гдје жене не залазе. Да не говоримо да странке саме одлучују гдје ће поставити жене без обзира на њихов број гласова.“

Жена о којој се ових дана у свјетским медијима највише говори је будућа потпредсједница САД-а Камала Харрис. Компарирати њу и жене у БиХ није захвално због сложеног политичког система, али Джекман каже како у БиХ има жена које су  аутентичне и моћне да изнесу комплетну политичку ситуацију.

„ Имали смо жене на начелничким позицијама које су општине вадили из дугова. Онда политичке странке жене скину с тих позиција и додијеле мушкарцима да наставе урушавати и општину и буджет. Када треба рјешевати проблеме поново се такве позиције додјељују женама.“

Джекман признаје да жене у политици подилазе мушким колегама, а у БиХ не постоји ниједна већа политичка странка на чијем је челу жена.

„Било би занимљиво да имамо странке гдје би жене доминирале. Да видимо на који начин би оне рјешавале проблеме. Таквим женама са таквом странком треба дати моћ и позиције у институцијама да можемо направити компаративну анализу. Жене су невидљиве, не даје им се простор, а не дају им се ни позиције.“

Ниједна жена у БиХ није сједила на мјесту члана Предсједништва БиХ, а 2014. Жељка Цвијановић је изгубила у утрци за чланицу Предсједништва БиХ. Тада се говорило о томе како је њен противкандидат имао и предност у очима патријархалних бирача – био је мушко. Да ли ћемо у наредном периоду видјети жене у Предсједништву БиХ?

„Са оваквом политичком ситуацијом у БиХ то није изгледно у скорије вријеме. Ако се то и деси, да жена буде изабрана у Предсједништво БиХ она апсолутно неће имати неке велике овласти. Видимо  по статистици и понашању жена које су на позицијама, да су  преузеле идеологије главне гарнитуре односно врха политичке странке гдје су углавном мушкарци.“

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.