Велики регионални проблем: Млијека са канцерогеним супстанцама

Проблеми због повећаног садржаја афлатоксина у млијеку у региону који су се јавили почетком овог мјесеца не јењавају.

Maja Isović / 20. фебруар 2013

Свакодневно смо суочени са подацима о новом млијеку које се додаје на листу оних које треба одбацити, а грађани више не знају који произдвод млијека да купе. Најављен је и рат међу мљекарима, произвођачима млијека, великим млијечним ланцима, а највише лоших и негативних посљедица у цијелој овој афери трпе потрошачи.

Према дефиницији афлатоксини су природни микотоксини које производе многе врсте Аспергиллус гљива, од којих су најзначајније Аспергиллус флавус и Аспергиллус параситицус. Нјихова имена су изведена из раних налаза који су описали откриће Аспергиллус Флавус токсина. Афлатоксини су токсични и убрајају се у групу најкарциногенијих познатих супстанци које се могу пронаћи у храни за животиње и људе.

Предводници неквалитетног млијека били су одређени производи Дуката и Виндије, а сада се списак само проширује. Према испитивањима већина млијека које конзумирамо имају повишен садржај афлатоксина. Подсјетимо да је максимална дозвољена концентрација афлатоксина М1 у сировом млијеку, термички обрађеном млијеку и млијеку за производњу млијечних производа 0,050 микрограма/кг, али резултати испитивања показују другачије резултате, па је тако лакше бројати млијека која су исправна од оних неисправних. Према испитивању, Мегле свјеже млијеко од 1л, са 2,8 одсто мм, употребљиво о 8. 3. 2013. има 0,08 концентрације афлатоксина М1, Дукат свјеже млијеко 1л, са 1,5 одсто употребљиво до 21. 2. 2013. има 0,86 концентрације афлатоксина М1, Имлек Моја кравица, 1л, са 3,2 одсто мм, употребљиво до 12. 7. 2013. има 0,66 концентрације афлатоксина, и тако даље, а детаљну листу испитаних млијека можете погледати овдје.

Из Канцеларије за ветеринарство БиХ прије два дана саопштено је да су пошиљке млијека из Словеније, Мађарске, Нјемачке и Србије повучене приликом увоза због повећаног садржаја афлатоксина које су открили гранични ветеринарски инспектори.

“Вршећи контроле увоза, гранични ветеринарски инспектори су узели узорке млијека који су доставили у одговарајуће лабораторије. На основу анализе је утврђено присуство повећаног садржаја афлатоксина. Увозници млијека су обавијештени, а обавијестићемо и земље из којих млијеко потиче. Све пошиљке млијека код којих је утврђен афлатоксин су ускладиштене код увозника и под контролом су ветеринарске инспекције”, саопштио је директор Канцеларије за ветеринарство БиХ Лјубомир Калаба.

Из Канцеларије за ветеринарство истичу да и даље проводе детаљне контроле увоза млијека и млијечних производа из свих земаља, ради заштите здравља становништва.  

Подсјетимо и да је директор Ветеринарског института “Васо Бутозан” Драго Недић медијима рекао је да је на једној фарми у Српској пронађено присуство канцерогене супстанце афлатоксина у млијеку након што је “Млијекопродукт” са свих својих откупних мјеста прикупио узорке и доставио их на анализу, док у продаји није било млијека које садржи ову супстанцу. Ветеринарска инспекција ће даље на тој фарми поступати по прописима, а млијеко, према Недићевим ријечима, неће ићи у потрошњу.

Душанка Макивић, виши сарадник за односе с јавношћу Инспектората РС рекла је да је након што је Инспекторату Републике Српске достављена информација да је лабораторијским анализама утврђено да поједине шарже млијека произвођача Виндија и Дукат садрже повећану концентрацију афлатоксина, надлежне инспекције су предузеле мјере из своје надлежности.

“Инспектори за храну су широм Републике Српске вршили су контроле како би утврдили да ли у промету има спорног производа, из спорне шарже. Све количине које су инспектори пронашли, преко 1.000 литара, стављене су ван промета и наложено је њихово безбједно уништавање. У унутрашњем промету у координацији републичке инспекције за храну са градском инспекцијом Града Бањалука, извршено је додатно узорковање млијека произвођача Дукат и Виндија различитих запремина и рокова употребе. Узето је укупно шест узорака који су достављени на лабораторијску анализу, а све количине узоркованог млијека затечене у малопродаји стављене су ван промета до добијања разултата”, казала је за БУКУ Макивићева.

 

Илустрација- Дјеца свакодневно пију млијеко

Она је додала да су за пет узорака, анализе завршене од чега је у три случаја утврђено да производи садрже повећану концентрацију афлатоксина. “О резултатима анализе обавијестиће се инспектори за храну других општина и градова, те уколико у промету пронађу серије које су накнадно узорковане и потврђене, наложиће њихово повлачење из промета. С обзиром да субјекти контроле имају право да траже суперанализу, производи ће бити повучени из промета до добијања резултата суперанализе”, истакла је она. У ТОКУ СУ ВЕТЕРИНАРСКЕ ИНСПЕКЦИЈЕ Из Инспектората РС кажу да републички инспектори за храну који врше надзор у спољнотрговинском промету, приликом увоза обавезно врше узорковање свих пошиљки млијека које се увозе у Републику Српску, без обзира на земљу поријекла. Додају да је за сада анализом потврђено да је у „Алпском млијеку 1,6 одсто млијечне масти“, земља поријекла Словенија, повећана концентрација афлатоксина, а цијела пошиљка се налази у карантина и чека се изјашњење субјекта да ли жели суперанализу. Из институције Инспектората РС су рекли са су у току и активности ветеринарске инспекције која је наложила свим произвођачима млијека да у оквиру својих властитих програма самоконтроле појачају узорковање својих производа на афлатоксине, а нагласак је на провјери свих линија откупа сировог млијека путем којих млијеко долази у прераду. Душанка Макивић је такође рекла да је током викенда проведено и узорковање свих лактофризних станица у систему откупа „Млијекопродукта“, јер је из Републике Хрватске пласирана информација да њихов производ није исправан. “Узорковање је извршено прије преузимања од стране мљекаре, односно узорковано је сирово млијеко прије било какве обраде. Од свих узетих узорака само је на једној фарми утврђена сумња на присуство афлатоксина. У складу са тим, фарма је искључена из система откупа и инспектор је узео службени узорак млијека и сточне хране са предметне фарме, ради лабораторијске провјере. Увидом у документацију пошиљке која је отпремљена у Републику Хрватску утврђено је да је наведена шаржа у цјелости била намјењена за извоз. Контролни узорци наведене пошиљке који се чувају у ‘Млијекопродукту’ испитани су у Ветеринарском институту ‘др Васо Бутозан’ и били су исправни”, каже она. Напомиње да је проведеним анализама утврђено да сирово млијеко са наших фарми не садржи афлатоксине, изузев сумње на једној поменутој фарми, чија дневна производња износи око 230 литара, а чији узорак ће се додатно испитати. Из Инспектората РС напомињу да је у току је и контрола мјешаона сточне хране, гдје ветеринарски инспектори јединица локалне самоуправе провјеравају да ли субјекти врше испитивања сточне хране у складу са законом, те у складу са процјеном ризика узимају додатне узорке за анализу. МИНИСТАР МИЛОВАНОВИЋ: МЛИЈЕКО У СРПСКОЈ ИСПРАВНО У ресорном министарству јуче је одржан састанак на којем су присуствовали Мирослав Миловановић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Радмила Чојо, помоћник за ветеринарство, представници "Млијекопродукта" из Козарске Дубице, Драго Недић, директор Ветеринарског института "Др Васо Бутозан" и Владимир Усорац, предсједник Удружења мљекара и говедара РС на којем је разговарано о проблемима са млијеком и афлатоксинима.

 

Илустрација: Колико смо до сада неисправног млијека попили?

 

Мирослав Миловановић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске рекао је да на бази 500 узорака сировог млијека са фарми у РС можемо рећи да је наше млијеко апсолутно сигурно, али и да сточари морају бити савјесни при исхрани животиња и пазити да им не дају пљесњиву храну, из које и настаје афлатоксин. “Он је навео да је од укупно 500 узорака идентификован један који је имао повећану концентрацију афлатоксина, као и да је у кратком року идентификована фарма са које потиче и она је искључена из откупа сировог млијека”, казао је министар и рекао да ће се донијети закључци и препоруке за Инспекторат Републике Српске, с циљем интензивније контроле сточне хране. АФЛАТОКСИН НАШЛИ У КУКУРУЗНОМ БРАШНУ Драго Недић, директор Ветеринарског института "Др Васо Бутозан" рекао је да је у неколико контролисаних узорака кукурузног брашна пронађен афлатоксин, што имплицира да ове супстанце сигурно има још на терену и да фармери треба да избјегавају хранити стоку пљеснивом храном. Додао је да је ситуација у вези са исправношћу млијека показала да треба контролисати храну за животиње. “Сву ту храну потребно је преконтролисати и позитивну искључити, јер ћемо на тај начин доћи до контролисане ситуације када је ријеч о присуству афлатоксина у млијеку. У РС максимална дозвољена количина афлатоксина у млијеку је 0,05 микрограма по килограму, а стандард је исти и у ЕУ”, рекао је Недић. Владимир Усорац, предсједник Удружења мљекара и говедара Републике Српске сматра да је регионална афера са афлатоксином показала да је Републици Српској производња и прерада млијека у пуној контроли, те да има квалитетан производ. Лјубо Малетић, предсједник удружења пољопривредника Семберије истакао је да је проблем са неисправним млијеком нешто са чиме се треба суочити цијела држава и да се стручњаци и технолози требају више укључити у прегледе млијека које се увози. “Заказала је страна прегледа и због тога смо се нашли у оваквој ситуацији са млијеком које је једна од основних животних намирница. Због слабих граничних контрола у БиХ се увукла роба слабог квалитета која није здрава за људски организам. Али није само млијеко проблем, већ је и месо слабог квалитета. Није нормално да се пилетина увози за 1,20 КМ по килограму. Кад су ове ствари у питању заиста сам ригорозан и у ову сферу требало би увести много јаче контроле које би спријечиле увоз тако лоших производа. Наша биједа купује то месо и млијеко, а и онако смо болесни и напаћени, па не морамо још и да се на тај начин трујемо”, казао је за портал БУКА Малетић. АНАЛИЗЕ ИЗ ХРВАТСКЕ: СПОРНА ДВА МЛИЈЕКА ИЗ БИХ Хрватски медији су јуче јавили да је повећана концентрација афлатоксина пронађена у још четири врсте млијека у Хрватској, а узорци у којима је Санитарна инспекција Министарства здравља РХ пронашла афлатоксин узети су с полица трговачких ланаца.

 

Анализа млијека

 

Санитарна акција Министарства здравља провела је узорковање млијека у малопродајним ланцима Конзуму, Мерцатору и Лидлу. Резултати анализе укупно 12 узорака млијека узетих с полица трговина показали су да код 4 узорка ниво афлатоксина прелази законски допуштене границе. На анализу је узето млијеко четири произвођача из Хрватске, пет из Босне и Херцеговине и три из Еуропске уније. У четири узорка пронађена је повећана концентрација афлатоксина. “Спорни састојак пронађен је у Дукатовом трајном млијеку од 3,8% млијечне масти, затим у Мерцаторовом млијеку од 2,8% млијечне масти које је произведено у Тузли. Афлатоксин је пронађен и у Лидловом трајном млијеку од 2,8% млијечне масти, такође произведеном у БиХ те у Меггле млијеку од 2,8% млијечне масти у којем је пронађена до сада највећа концентрација афлатоксина од чак 0,3 микрограма. Спорна паковања повучена су с тржишта, а према ријечима помоћника министра здравља Иве Афрића, контроле ће се проводити и даље”, пренијели су медији. ПОДРУЧЈЕ СРБИЈЕ ПОГОДНО ЗА АФЛАТОКСИН Горан Јешић, покрајински секретар за пољопривреду у Србији, предочио је јуче јавности резултате ванредне анализе млијека на присуство афлатоксина М1, према којима је у већини узорака откривена недозвољена количина те канцерогене материје. Упркос томе, министар пољопривреде Србије Горан Кнежевић јуче је пред новинарима попио чашу млијека и казао је да је млијеко у Србији безбједно, али и да је ипак договорио његово повлачење са тржишта до сљедеће анализе, пишу србијански медији.   На изјаве србијанског предсједника синоћ је реаговао Јешић који је на свом Титтер налогу написао: "Свуда у региону је проблем са млеком само у Републици Српској и Републици Србији све је ок!". Афлатоксини се јављају у предјелима са влажном климом, баш као што је Србија, али као посљедица суше, баш као и у Србији, пишу медији у Србији. У Србији се појавио у кукурузу током сушне 2012. године и стручњаци су процијенили да је 70 одсто рода затровано. Афлатоксин је у млијеко, према процјенама, доспио преко кукуруза који се користи као исхрана стоке, а када ова супстанца једном уђе у ланац исхране она се тешко уништава.

 

Заражен кукуруз у ланцу исхране?

Кад је сточна храна затрована кукурузом, овај канцероген се појављује у свим производима који су настали као посљедица кознумирања затроване хране: млијеку, сиру и другим млијечним производима. Потрошачи ни по укусу ни по мирису не могу ни да посумњају да је млијеко токсично. УТИЦАЈ АФЛАТОКСИНА НА ЉУДЕ Одрасле особе имају високу толеранцију на афлатоксине, пошто су широко распрострањени у природи. Ипак, уколико сте стално изложени његовом дејству, опасности су веће, а најчешћа болест која се јавља је рак јетре. Токсични ефекти примарне акутне микотоксикозе се манифестују као упалне промјене на органима за варење. Акутне афлатоксикозе се одликују наглим погоршањем стања организма, унутрашњим крварењем и смрћу. Ипак, да би дошло до оваквих промјена мора се унијети изузетно велика количина афлатоксина. Према анализи већина увозног млијека које конзумирамо има повишен садржај афлатоксина. Лавина је кренула случајном анализом у БиХ, а на крају, грађани се могу само питати колико су литара неисправног млијека до сада попили и надати се да спорни садржаји неће оставити лоше посљедице по њихово здравље.

 

 

Везан текст:

БУКА Анализа: Преваре у трговинама - Неправилно написане цијене на артиклима

 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.