Ведрана Рудан: Вјенчање, корона и пород

Не јебе ме само корона. Имам кћер, унуку, пријатељице, сама сам жена, никад ми није пало на памет да због тога жалим. Ових ме дана срам што сам то што јесам. Ужаснута сам...

Vedrana Rudan / 27. јул 2020

Не јебе ме само корона. Имам кћер, унуку, пријатељице, сама сам жена, никад ми није пало на памет да због тога жалим. Ових ме дана срам што сам то што јесам. Ужаснута сам. Некакве хрватске „невјесте“ преклињу епидемиологе да им дозволе свадбе на којима ће бити стотине узваника. Епидемиолози који о корони ништа не знају, али виде да људи умиру и да се разболијевају, муку муче како помахнитале „невјесте“ увјерити да би морале смањити доживљај.

Зашто на ту тему младожење шуте? Зато јер се њима живо јебе колико ће им људи бити на свадби. За сваког је младожењу свадба животни пораз, морат ће потписати да се одричу свих пичака осим оне која уз њега стоји.

Невјести је дан вјенчања Дан побједе. Кокошка ће коначно добити службену потврду да је вољена и да је „нормална“. Јебеш све ако бар један дан у животу ниси провела у вјенчаници, на себи носила нешто старо, нешто ново, нешто плаво, нешто заборавила сам што. Бит ћеш, најзад, „звијезда“. Неудане сиротице ће те гледати луде од љубоморе, уданима ће бити досадно до пакла док буду слушале, најприје „завјете“, а неколико сати касније вицеве које ће пијан друштву причати њихов њима до пакла досадни муж. Брак је институција која се одавно излизала, па ипак, „невјесте“ и за вријеме куге двадесет и првог вијека инзистирају на циркусу и гужви.

А ово, ово око порода за вријеме короне, ово ме дотукло. Постоје луђакиње, да, луђакиње, које инзистирају да их у вријеме короне муж у рађаоници држи за руку. Пород без мужа и оца изазива страшну трауму код супруге и бебе. Ако те муж не држи за руку док из тебе излази беба, макар уз тебе и мужа стајала и корона, ништа неће бити како би требало бити.

Сигурна сам да ће ме жене овога доба прогласити бабом која говори из праповијести, из времена кад су жене рађале далеко од мужева. Неке дивљакиње попут мене мислиле су да је пород нешто толико женско, толико интимно и толико само наше да нас у чину рађања мушко буљење у наше крваво међуножје може само деконцентрирати.

Колико год модерне жене наглашавале улогу оца у животу дјетета не могу порећи да смо и ми жене и они мушкарци прије свега животиње. Кад се мачка омаци скрива своје мачиће јер зна да ће их „тата“, ако их се дочепа, појести да би њихову маму могао туцати. Једнако се понашају и бијели медвједи. Нису дечки баш толико луди за дјечицом. Ако ми не вјерујете питајте разведене жене како им често стиже алиментација.

Не кажем да баш сви мушкарци очекивање рођења дјетета рађе проводе у кафићу него у сали за рађање. А опет, ако су толико луди да за вријеме короне чекају порођај у сали, зашто се њихов глас не чује? Кукају само будуће маме. Будуће тате,  у складу са својом природом, ту тему не држе битном, па епидемиолозима не пишу срцедрапатељне апеле.

Жене! Супруге! Мајке! Пратите ли статистике? У Хрватској се распадне сваки трећи брак. Откуд вам идеја да је навлачење вјенчанице оно што ће вас довести до оргазма над оргазмима? Зашто сте сигурне да је рађање ваш „најсретнији тренутак у животу“?

Корона би за све удаваче и све будуће маме морала бити алиби с неба послан који би им могао помоћи да одгоде улазак у срање. Цуре, јасно ми је да не кужите о чему пишем. Знат ћете кад ваше три и пол килограма меса живе ваге буде славило петнаести рођендан у подстанарском стану самохране мајке.

Комади! Опустите се! Уживајте у слободи! Не пишите писма! Чему журба? Има времена за плакање.

 

Преузето са блога ауторке


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.