Ведрана Рудан :Моје име је хулиган

<п>Била сам у Београду у недјељу кад је Косово проглашено државом.На екрану свог телевизора у хотелској соби гледали смо што "хулигани" раде Београду.Дијелила нас је једна улица. У поноћ је портир замолио мога мужа да скине таблице с аутомобила.</п>

Vedrana Rudan / 30. јул 2010



Одустали су од тога јер су неки људи својим аутомобилима сакрили наш. Смак свијета на телевизији изгледао нам је већи него онај у нашој непосредној близини. У понедјељак нам се особље хотела испричавало као да су они палили контејнере и разбијали излоге. Изишли смо из хотела и шетали Београдом. На улицама није било "хулигана", само специјалци у пуној ратној спреми. Шљемови, палице, штитови... Полиција на сваком углу.

Увечер смо отишли у Југословенско драмско позориште гледати "Федрину љубав" Сарах Кане. Покровитељи, Раиффеисен банка и Ма Фацтор. Федру је играла Мирјана Карановић, Хиполита сарајевски глумац Ермин Браво. Знам да сте заборавили причу о Федри. Федра је жена која се заљубљује у Хиполита сина свога мужа, он јој љубав не узвраћа, Федра га оптужи за силовање па се убије, руља њега раскомада на ситне парчиће. Не бих вам говорила о сиротој Федри да феноменална Мирјана Карановић није имала свој шоу унутар представе. Кад је на позорници показала голе груди, фотићи су кренули шкљоцати. Мирјана је запријетила прекидом премијере ако не напусте гледалиште. Док су дркаџије одлазили, ми смо пљескали. Мирјана царица.Након представе отишли смо на коктел. Наши пријатељи, и не само они, били су жалосни због "хулигана" који су развалили центар Београда. Један нам је господин рекао, ми смо једини народ који бјежи пред властитим демонстрантима.Волим Београд, можда зато што је главни град државе у којој људи живе горе него код нас.Плаће су нам више, наши Николићи не урлају, наши "хулигани" пале градове само након утакмице, наше границе су фиксиране, наша мањина мирује јер је захваљујући Америма сведена на праву мјеру, само ријетке земље од Хрвата траже визу, кава у Загребу кошта седам куна, у Београду десет. Да Загреб од Београда не дијели само два и пол сата вожње аутомобилом, Србија би била обећана земља за наше људе који воле узбуђења а Ирак им је предалеко. Овако... Не бисмо смјели бити мирни док Београд гори ни пожар који хара Србијом називати "хулиганским испадима". Сви данас с висока говоре о Србији зато што је на кољенима. Српски новинари, такозвани "лијеви", бешћутно се ругају демонстрантима који су разбијали излоге, крали Нике тенисице, парфеме, "чак и чарапе", а онда с "кесама" пуним украдене робе шетали центром Београда као да је то "нормално".Што у томе чину није "нормално"?

Млади Срби данас, као и Хрвати, до скупих тенисица "поштеним" радом никад не би могли доћи, а рекламе нашој дјеци јасно поручују што мораш носити на себи да би ти живот имао смисла. Такозвани разумни људи, угледни српски економисти, на такозваној лијевој телевизији апелирају на такозвани разум и објашњавају "хулиганима" да стране банке нису "стране" него "домаће", да у њима млади Срби зарађују свој "хлеб", нитко не спомиње колико се "хлеба" може купити радећи у страној банци која је заправо домаћа. Мојој пријатељици, угледној новинарки, понуђен је посао за 250 еура мјесечно, најам омањег стана у Београду кошта 300 еура мјесечно, кава у Београду стоји еуро и пол, једна од њихових банака преко које Срби могу купити ауто рекламира се слоганом "рата = плата". Заборавила сам рећи, та "њихова" банка и "наша" је банка.Каква будућност стоји пред младим Србима?

Они могу читав живот робијати у неком маркету који јест страни али и њихов и никад на стопала навући скупе тенисице, или запалити Београд па се Кнез Михаиловом прошетати обувени и намирисани као сретни људи из реклама.

Специјалци им неће разбити српске главе. Видјела сам их из велике близине, и они су готово дјеца, и они воле тенисице, ни они за њих не могу зарадити "поштено" ломећи млада српска ребра. Зашто овако говорим? Зато што сам уморна од двадестогодишњег слушања како на овим просторима живе "дивљаци". Као да "хулигана" нема у предграђима Париза, Лондона, Не орка, Багдада... Деведесет и девет посто људи на кугли земаљској "хулигани" су које, ако имају среће, од банкрота дијели једна плаћа. Они други несретници живе у нади да ће их једном једна плаћа дијелити од пропасти. Остало су робовласници који се не указују и аналитичари који објашњавају. Жао ми је што ми ови други нису рекли зашто је Косово постало Америка?Коме треба раскомадана БиХ? Македонија у агонији? Хрватска у НАТО-у, Србија у пламену?

Данас на подручју бивше Југославије живи двадесетак милијуна поробљених несретника, неколико тисућа богаташа који су све своје стекли дерући њихову кожу и стотине ратних злочинаца који, или држе говоре на митинзима, или сједе у Сабору, или се, попут Младића или Караџића ( текст писан прије хапшења Радована Караџића, прим.уред.) , "крију" иако их нитко не тражи. Лове се само разуларени "хулигани". Како ствари стоје, клинци на овим просторима неће дуго "дивљати". Америка ће свима нама врло брзо показати тко нам је прави непријатељ. Па ће млади Хрвати, Срби, Албанци, Словенци, Македонци опет постати браћа која ће огњем и мачем ширити америчку демокрацију у неком од многобројних Ирака. Не, Путин неће полудјети, договорит ће се. Ништа од великог пламена. Нажалост. Погледајмо свој живот. Довијека ћемо отплаћивати биједну гајбу у коју улазимо ноћи о поноћи пребијени од "поштеног" рада, наши потомци неће моћи платити школовање, ни зубара, ни оцу купити лијек, мајци цвијеће за рођендан, беби ципелице број веће. Како живимо, можда би свима нама хулиганима велики пламен био спас. Јебеш живот када свијетом можеш ходати у Нике тенисицама само ако развалиш излог.

Национал.хрАрхива БУКЕ


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.