Ведрана Рудан: Ма тко то може платит?

<п><стронг>На хрватској медијској сцени данас није боље. Лаж је умотана у раскошни, шарени папир, на тевеу је изговарају комади у танким мајицама, у тисканим медијима пишу полуголе, ретардиране цуре а са екрана нам се цере ретардирани, набилдани дечки. Медијима не владају врдољаци у име странке или вођа, у канџама их држе корпорације. Новинар се тресе пред уредником, уредник пред конзумима… Горе срање само боље паковање.</стронг></п>

Vedrana Rudan / 14. јануар 2012

 

Годинама сам радила на радију, писала за многе новине, често била не теве и увијек се тресла. Да ли ће ми уредница радија, некад су се на радију читали “коментари”, заиста прекрижити “убојиту” реченицу или ће је пустити? Кад бих је ставила на крај текста прекрижила би крај, кад бих је убацила у средину она би је нашла. Па држ’, па не дај. Ријетко бих у тексту сачувала оно што је мени било битно. Тако је било у мраку.А онда је на Хаертеу свјетло упалио Врдољак. Истини је преко ноћи сломљен врат. Са посла су летјели Срби јер су били Срби или Хрвати којима се прапрапранона туцнула са полусрбином.Одлетјела сам и ја, у сијечњу деведесет и прве, на то сам поносна, јер сам и Туђмана и Врдољака, директора злочиначке далековиднице, кад би ме бар тај надркани старац тужио, држала ратним злочинцима.Без круха смо остајали сви ми који смо пред двадесет година писали и говорили камо иде Хрватска. Хоћемо ли икад дочекати дан да нам се нетко исприча за оно што смо прошли под Врдољаком и Туђманом? Ево прилике за ове нове који су, наводно, другачији. Хоће ли икад Врдољак одговарати на суду за своје злочине? Зашто не лежи у Хагу? Хаерте је у његово вријеме за многе била убојитија од бомби са осиромашеним ураном.На хрватској медијској сцени данас није боље. Лаж је умотана у раскошни, шарени папир, на тевеу је изговарају комади у танким мајицама, у тисканим медијима пишу полуголе, ретардиране цуре а са екрана нам се цере ретардирани, набилдани дечки.Медијима не владају врдољаци у име странке или вођа, у канџама их држе корпорације. Новинар се тресе пред уредником, уредник пред конзумима… Горе срање само боље паковање.Тко се не прилагоди, тко попут мене мисли да је Газа концентрацијски логор а да су Америка и Израел фашистичке творевине и да је Папа челник злочиначке организације нема никакве шансе да пише за новине, говори на  радију или се укаже на екрану.А ја мислим да не би смјело бити тако јер добро пишем, књиге су ми преведене на десетак језика, сва баш сва би ми врата хрватских медија морала бити широм отворена. :)  А нису. Кукам ли ја то над судбином клетом?Напротив. Никад у животу нисам била сретнија и зато пишем о себи на овакав начин. Постоји интернет. Немате појма што то значи некоме који је читав живот морао просјачити уреднике да му дозволе да напише или изрече истину.Интернет, моја највећа љубав. Ако занемарим мужа, љубавника, дјецу, унуку, покојну матер, галеба, старога оца, писму нашу и све остало што је нама Хрватима свето. Интернет! Вооооолииииим интернеееееет!Сјећам се, као да је било јучер, а било је прошле недјеље. Написала сам текст “ЕУ, јеби се”. За своју душу.  Не, не пушим причу наших политичара који су двадесет година на сцени.Први ми падају на памет Чачић и Пусић. Они урлају да је ЕУ оно без чега ја не могу. Они? Ја морам вјеровати Чачићу који изјављује да је Хрватска Тодорић? Еј? То јест истина али тко је одговоран да је Хрватска Тодорић? Кад ће Хрватска престати бити Тодорић? То мене занима.Пусићка се смјешка и дражесно нама будалама објашњава да ћемо баш у ЕУ наћи богате изворе и меда и млијека. Многи су људи алергични на мед. Неки не подносе млијеко? Има ли у тој ЕУ још неких извора?И кад ће нам политичарка која двадесет година није за Хрватску учинила ништа али јест за криминалце који је окружују, објаснити зашто баш њој морамо вјеровати? Неки њени пајдаши одлежали су своје, други се спремају лећи на тврди кревет, каква је организација ЕУ која се скомпала са таквом госпођом и онаквим господином?Нема шансе да нам се добро пише. Елем, написах ја текст да бих могла лакше заспати, кад…Више од 63,000 људи препоручило га је на Фацебооку, само у једном дану на мој је блог скочило 47,000 људи, текст је, док ово пишем, прочитан 77,500 пута и још се чита. Читав је свијет мој.Неки ме подржавају, други ме пљују, трећи мисле да имам опаких сексуалних проблема и да бих много лакше прихватила улазак у ЕУ кад бих у свом дому или изван њега налетјела на добар курац…Драги моји читатељи, љубљени чланови моје групе, луда сам за свима вама иако вас има готово 10,000. Предраги моји неистомишљеници или чак непријатељи, све вас волим јер мој живот чините бескрајно лијепим.Читам ваше коментаре, ви сте једини који ме можете до суза насмијати или дирнути у срце. Нема увреде на мој рачун која ме вријеђа, можда сам перверзна, држим да сви људи овога свијета имају право рећи што мисле језиком који им је најближи.Искључивање “простака”, “дивљака” и “неписмених” са интернета најчишћа је манипулација јер нема већих простака, дивљака и неписмених од неких наших политичара, а стално их гледамо. И нема већих простака и дивљака и злочинаца од неких наших бизнисмена а свакога дана остављамо лову у њиховим маркетима, на њиховим пумпама…Тко може набројити на које нас све начине дере та гамад. Зато, драги моји, уђите у ЕУ или останите овдје. Како год ми гласали они ће учинити онако како су замислили. Нјима је њихова гузица једини Бог коме се моле.Али, превише сам данас сретна да бих си кварила дан. Жељела сам само свима вама који ме читате поручити да сте свјетлост мога живота, захвалити вам и рећи како свако јутро кад укључим компјутер погледам што сте написали.На моју жалост или на вашу радост ЕУ нам је јако близу. Али какве то везе има? Ми разговарамо. Пишемо што мислимо. Учимо једни од других. Пљујемо по себи или другима па се тако опуштамо.Покушавамо, и ви и ја, некако преживјети ову неподношљиву тежину хрватског постојања. Мислите да сам слинава и патетична? Напишите ми то. Свима, свима вам захваљујем и поздрављам вас од срца.Понављам, и оне који се са мном слажу и оне који мисле да би тврди, мушки сполни орган у мом животу могао учинити чуда. Провјерила сам. Нема шансе. Ви сте ми битнији.

 

Текст је преузет са блога ауторке

 

 

 

 






Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.