Ведрана Рудан: Јосипа

Глас. Глас. Само ће глас Јосипе Лисац звонити, звонити и звонити онима који ће доћи иза нас. Ако их буде.

Vedrana Rudan / 21. фебруар 2020

 

Јосипа Лисац отпјевала је хрватску химну. Данас можда неки људи знају тко су били мушкарци у мантијама и они у одијелима који су стајали и држали руке на срцу или курцу док је Јосипа пјевала. Тамо су биле и двије жене које су показале лијепе хаљине. У Глорији ћемо прочитати чиме су нас задужиле.

Многи од нас давно смо научили текст химне, али не разумијемо садржај. Лијепа? Наша? Јуначка? Кога брига. Нитко нормалан не може у “лијепој” и “нашој” и “јуначкој” препознати ово у чему живимо. Организатор феште имао је на уму учинити једино што је било могуће, скренути пажњу са текста на глас.

Направио је одличан посао. Коначно сви у Хрватској знају тко је Јосипа Лисац. За десет ће година само неки моћи препознати људе који су у непосредној близини слушали Јосипу.

За двадесет година нитко осим њихове најуже родбине неће знати тко су људи којима је Умјетница пјевала. Заборавит ће се и повод.

Глас. Глас. Само ће глас Јосипе Лисац звонити, звонити и звонити онима који ће доћи иза нас. Ако их буде.

 

Извор: службена страница ауторке


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.