Ведрана Рудан: Човјек

Своју корону очекујем затворена у кући. Рукујем се само са својом мачком. У кафиће не одлазим, чак ни фризеру иако бих вољела, ако умрем, бити леш с фризуром.

Vedrana Rudan / 12. март 2020

Foto: Rino Gropuzzo

 

Корона је провалила у свачији живот. Дивља диљем свијета, људи су избезумљени. Ја сам међу њима.  На порталима гледам стручњаке који све знају о вирусима. Никоме од њих не вјерујем. Проблем је у мени. Откако живимо у Хрватској свакога дана видимо како баш ништа не функционира. 

Школе у распаду, болнице из времена Аустро-Угарске, министри језиви, овај претпосљедњи жешће се бавио грађевинарством него медицином. Хрватска за Католичку цркву одваја 720 милијуна еура годишње, зато нас је Бог спасио оног страшног министра?

Мени се министар Вили Берош јако свиђа, драга ми је и епидемиологиња Алемка Маркотић која нам се често обраћа, али толико смо се пута опекли са нашим министрима здравља да ме ни министар ни госпођа нису смирили.

Срећом, познајем предстојника Клинике за плућне болести Јордановац академика Мирослава Самаржију. Лик је феноменалан. Што је он досад учинио за хрватско здравство и што ће за њега још учинити можда ћемо једном дознати.

Нећу сада о томе. Назвала сам га. Сазнала сам да у Хрватској има довољно респиратора. Има их 500. Додуше, нашалио се и рекао да кад бисмо их пожељели купити више, сваки кошта тридесетак тисућа еура, то не бисмо могли јер их на тржишту нема.

Академик Самаржија је потпуно сигуран да екипа која тренутно води националну акцију спашавања функционира феноменално. Хрватска корону држи за рогове, ако се болест отме Академик зна да ће се наши лијечници с тим моћи носити.

Једини је лијечник у Хрватској коме вјерујем без остатка. Зато своју корону очекујем затворена у кући. Рукујем се само са својом мачком. У кафиће не одлазим, чак ни фризеру иако бих вољела, ако умрем, бити леш с фризуром.

И још ми је академик Самаржија рекао: “Морамо чувати једни друге.”

Колико емпатије и доброте има у реченици коју је изрекао човјек чија ће глава, ако се ствари отму контроли, свакодневно бити у торби. У случају веће фрке од ове у којој јесмо Клиника за плућне болести Јордановац бит ће на првој црти бојишнице у чувању оних који нису имали среће.

У мрачини у којој се данима губим тражила сам човјека. Нашла сам Човјека.

 

Блог ауторке


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.