УСТАВНЕ РЕФОРМЕ: Причом о отцјепљењу Додик у маниру коцкара поставља нереалне услове

Додик у стилу коцкара, тражи немогуће да би нешто за себе извукао. Јасно је њему да не може добити рјешење о самоопредјелјенју, али с тим рјешењем он калкулира како би ојачао ингеренције Републике Српске посебно у сфери правосуђа, репресије и финансија

Slađan Tomić / 21. август 2020

Foto: BUKA

Ове године у децембру навршава се четврт вијека од потписивања Дејтонског мировног споразума који је зауставио рат у БиХ, али никада није донио коначни мир. У Анексу 4 Споразума садржан је Устав БиХ који никада није званично објављен на званичним језицима земље на коју се односи, већ је усвојен и објављен, на енглеском,  а на што је подсјетила и  Венецијанска комисија у совм извјештају из 2005.  (хттпс://www.венице.цое.инт/wебформс/доцументс/default.аспx?пдффиле=ЦДЛ-АД(2005)004-бос). 

Већ тада било је познато да БиХ мора провести уставну реформу, а то је између осталог и захтјев Европске уније. 
У мишљењу Европске комисије стоји како је Устав БиХ потребно реформисати. 

„Устав садржи одредбе засноване на националној припадности и пребивалишту које нису у складу са Европском конвенцијом о људским правима. То су одредбе које се односе на именовање, састав и поступке одлучивања шефа државе и извршних и законодавних тијела, будући да су одређена изборна права резервисана за грађане који припадају „конститутивним народима“ - Бошњацима, Хрватима и Србима. Стога су потребне значајне додатне реформе како би се осигурало да сви грађани могу остваривати своја политичка права, у складу са пресудом Европског суда за људска права (ЕЦтХР) у предмету Сејдић-Финци“ стоји у мишљењу Европске комисије из 2019. о захтјеву Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији.

У мишљењу је наведена и препорука да БиХ „МОРА ускладити свој уставни оквир с европским стандардима и осигурати функционалност својих институција како би била у стању преузети обавезе ЕУ“. 

Промјене Устава БиХ поново су актуелизоване након изјаве амбасадора Сједињених Америчких Држава у БиХ Ерица Нелсона за Глас Америке да је дејтонски  Устав почетни, а да су истом том Уставу потребне реформе јер грађани жели бити дијелом трансатланске заједнице. Први се огласио Милорад Додик рекавши да БиХ неће у НАТО, а да су измјене устава могуће, али уколико се у њега угради реченица „право на самоопредјелјенје конститутивних народа“. 

Из Уреда за односе с јавношћу Амбасада САД-а у БиХ на питања БУКЕ кажу како су БиХ потребне  реформе да би се ријешио проблем неефикасности које коче привредни раст и управљање.

О конкретним реформама из амбасаде одговор да „о природи реформи морају одлучити грађани Босне и Херцеговине, а проводити их њихови изабрани лидери кроз дијалог и компромис унутар уставног оквира. Да би БиХ напредовала на свом еуро-атлантском путу неопходно је да се у БиХ постигне консензус о одређеним уставним промјенама у складу са Уставом БиХ“. 

На инстистирање Милорада Додика да се у Устав интегрише реченица о самоопредљењену из Амбасаде коментаришу 
„Територијални интегритет и суверенитет БиХ су загарантовани Дејтонским мировним споразумом. Постојање било којег од два ентитета је у потпуности овисно о постојању БиХ“.

На промјену Устава БиХ годинама чека и Јакоб Финци, предсједник Јеврејске заједнице БиХ како би се могао кандидовати за члана Предсједништва БиХ, односно како би се провела пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру. 

УСТАВ СЕ ВРЛО ЛАКО МОЖЕ МИЈЕЊАТИ

 Иако је Милорад Додик рекао како се Устав може мијењати тек након договора ентитета, то је демантовао професор Уставног права Шукрија Бакшић. 

„Устав се може промијенити амандманом за кога треба двотрећинска већина у Представничком дому Парламента БиХ. Дакле не сагласност ентитета да се они договарају, али су потребне руке из оба ентитета. Реформе су нужне, али њима треба приступити озбиљно са акцентом на оно што је изводљиво“ наводи за БУКУ Бакшић. 

БиХ је пресудама Суда у Стразбуру принуђена мијењати Устав како би напредовала на путу за чланство у ЕУ.  
„Наша промјена Устава је технички врло једноставна. Донијели смо Амандман 1 на Устав, а да већина грађана БиХ то и  не зна. То је било 2010, ради се о Дистрикту Брчко. Ентитети и странке су се сложиле. Промјене Устава су врло једноставне“ подсјећа Финци.

ИМА ЛИ ПОЛИТИЧКЕ ВОЉЕ ЗА ПРОМЈЕНУ УСТАВА?

„Нема дефинитивно, заправо политичке воље су међусобно супростављене. Сви би мијењали Устав, али је смјер њихових промјена апсолутно различит. Додик подржава промјене под условом да оне значе даље слабљење државе и претварање ентитета у државу. Из његовог позитивног става према иницијативи се то види.  Драган Човић је такође на фону слабљења државе, а с циљем добијања трећег ентитета. Бакир Изетбеговић наступа с максимом европских и западних вриједности, иако се иза те максиме крије амбиција етничке мајоризације по основу номиналне бројчаности, дакле  мајоризација Хрвата и Срба од стране Бошњака“ процјена је академика Славе Кукића за портал БУКА. 

Он сматра како странке оваквим ставовима желе задржати статус qуо јер је он једини начин за продужавање политичког живота и кривичну амнестију наведен политичког тројца.
 
ШТА ЖЕЛИ СДА, А ШТА СНСД?

Иако се у јавном дискурсу врло често помиње територијална компензација Косова и Републике Српске, из одговора Уреда за односе с јавношћу америчке амбасаде с почетка текста, јасно је да од тога нема ништа. Стога је питање како реформисати унутрашње уређење БиХ, а водеће странке различити гледају на промјене. 

СДА је за јачање, а СНСД за слабљење државних овлаштења.  

Портпарол СНСД-а Радован Ковачевић каже нам како је СНСД за враћање изворном Дејтону. „То значи да је одбрана, безбједност у надлежности ентитета. И да се све, што је нелагално и насиљем високог представника преношено на ниво БиХ и све оно због чега је на нелегалан начин јачана позиција централних власти на уштрб ентитета,  промијени и врати на оно што је предвиђено Уставом“ приједлог и услов је СНСД-а појашњава Ковачевић. 

С друге стране СДА жели јачати државна овлаштења, успоставу Министарства пољопривреде и Министарства здравља. 
Потпредсједник СДА и шеф клуба посланика ове странке у Представничком дому БиХ Адил Османовић за БУКУ каже да су политичари попут Додика, који говоре да је БиХ нефункционална, свезали држави руке и ноге, не дајући јој да профункционише. 

„БиХ није баш имала неки јединствен одговор на Цовид-19. То само поставља питању измјенама Устава и закона, да бисмо добили функционалну државу“ каже Османовић.

СНСД је за измјену Устава у којем пише да конститутивни народи имају право на самоопредјелјенје односно отцјепљење. 
„Саставни дио Устава БиХ јесте међународни пакт о политичким и грађанским правима који предвиђа право на  самоопредјелјенје народа. То већ сада постоји у Уставу БиХ кроз то што сам управо споменуо. Ми тражимо да се БиХ врати ономе што смо прихватили, дејтонска БиХ“ подцртава Ковачевић.

Ако таква могућност постоји, зашто онда Додик  тражи козметичке измјене?

„Зато што тражимо да се то експлицитно наведе“ одговара Ковачевић. 
Право на отцјепљење за СДА је неприхватљиво. 

„Није само БиХ у таквој ситуацији. Имамо то и у окружењу гдје имамо мањинске народе у Хрватској, Србији и другим државама у којима када би се то испоштовало имали бисмо такву ситуцију да би дошло до погоршања политичке ситуације. Знамо шта значи та теза на самоопредјелјенје, али никако се то не може односити на творевину РС-а која је настала на геноциду. Не може једну Сребреницу, Приједор који су претприли геноцид да неко  сматра својом територијом. Додик нема спремности да се дистанцира од политике Радована Караджића. Мора се дистанцирати од такве политике. Нема мирног разлаза. Онај ко ради отцјепљење, не може без рата“ категоричан је Османовић. 

Да се помињањем рата само дижу тензије, а оне су потребне сада када предстоје избори, јасно је из одговора портпарола СНСД-а на наводе Османовића. 

„Они који су изазвали рат у БиХ не престају да пријете ратом у БиХ. РС није и никада није била на таквим позицијама и никада не планира бити. РС је за мир, ако се некада будемо одлучили  да остваримо самоопредјелјенје ми ћемо то урадити на миран начин“ поручује Ковачевић. 

Но, да је прича о референдуму и самоопредјелје добар мамац за бираче свједочи и политичка прошлост лидера СНСД-а. 
„СДС и ПДП сматрају да су садашње уставне одредбе на државном нивоу сасвим адекватне, док је СНСД отворен према јачању државних овлаштења, да би се земљи омогућило да дјелотворно учествује у европским интеграцијама“ дио је извјештаја Венецијанске комисије након посјете БиХ 2004. године. 

Додик је најављивао, па одустао и од референдума, а академик Славо Кукић сматра да Додик намјерно поставља нереалне услове. 

„Био би Додик задовољан и са много мање. Задовољан је са свим оним што заправо појачава ингеренције РС-а као административног дијела.  Додик у стилу коцкара, тражи немогуће да би нешто за себе извукао. Јасно је њему да не може добити рјешење о самоопредјелјенју, али с тим рјешењем он калкулира како би ојачао ингеренције Републике Српске посебно у сфери правосуђа, репресије и финансија“ демаскира политичке поруке Милорада Додика академик Кукић. 

Како воље нема за свима прихватљиву  измјену Устава, као што је није било ни за спровођење пресуде у случају „Баралија против БиХ“, најреалније је да се историја понови - договор политичких лидера након састанка са страним амбасадорима иза затворених врата. Када и ако их позову да се о томе „посавјетују“ или након што их почасте колачићима. 

 

 

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.