Тихомир Дакић за БУКУ: Волио бих да људи више вежу бицикле за паркинге, него за мене!

Градови који промовишу пјешачење и вожњу бицикла испред коришћења приватних моторних возила, испоставило се, актрактивнији су, те имају мање саобраћајних гужви и виши квалитет живота.

Maja Isović Dobrijević / 25. септембар 2019

Foto: BUKA

 

О кретању, бициклизму, тротинетима, Европској седмици мобилности, стању у Бањалуци, за БУКУ разговарамо са Тихомиром Дакићем, најпознатијем бањалучким бициклистом, активистом и координатором програма за транспорт у Центру за животну средину.

Тихомире, овогодишња Европска седмица мобилности обиљежавала се под слоганом "крећимо се заједно". На шта ова порука указује, колико је важно кретање које промовишете?

Наша тијела створена су за кретање, иако многи од нас тешко пронађу времена да буду активни преко дана. Откривамо да већину времена у нашој дневној рутини ми сједимо: у саобраћају, на послу или испред екрана. Али шта ако интегришемо вјежбање у склопу наше свакодневнице и тиме још уштедимо нешто новца?
Европска седмица мобилности овога пута се фокусира на безбиједно пјешачење и вожњу бицикла, те корисност које овакав вид кретања може да има на наше здравље, животну средину и на наше рачуне! Активни начини транспорта не емитују штетне гасове и чувају наш кардио-васкуларни систем и одржавају тијело здравијим.

Да ли су наши људи свјесни свих бенефита које доноси кретање бициклом. Које је твоје искуство као дугогодишњег бициклисте?

Што се тиче личног здравља, студије су показале да бициклисти у просјеку живе двије године дуже него они који не користе бицикл, те да узимају 15% мање дана за боловање, док 25 минута бржег хода дневно може да продужи ваш живот и до седам година! Градови који промовишу пјешачење и вожњу бицикла испред коришћења приватних моторних возила, испоставило се, актрактивнији су, те имају мање саобраћајних гужви и виши квалитет живота.

Да се нисам почео бавити бициклизмом и да не користим бицикл у свакодневном превозу, након професионалног бављења рукометом, сада бих имао 120кг или бих морао свакодневно да тренирам и „скидам киле“, но само захваљујући кориштењу бицикла као превозног средства, све је у балансу, и физика, и психа. Поред тога, када користим аутомобил, након неког времена се осјећам тромије, поспан сам, безвољан, набаци се која кила и, ето ти га, бицикл као рјешење свих мука. Кориштење бицикла током цијеле године је посебна драж, јер је уштеда толико велика да се ни за шта не бих мијењао.

 

У посљедње вријеме, и тротинети за одрасле постају популарни. Које је твоје мишљење о њима, нарочито о електричним тротинетима?

Када је у питању појава тротинета и то оних на електрични погон, на улицама у Бањалуци, али и осталим градовима у БиХ, видимо да број расте. Тротинет на "ножни" погон спада у категорију пјешака, па самим тим се и Законом дефинисало да се они крећу тротоарима и пјешачким зонама, али њихова брзина не може бити много већа од пјешака, до неких 15км/х. Међутим, када су у питању електрични тротинети, ситуација је много комплекснија. Неки тротинети могу да развију брзину и до 40км/х, тако да њихово кретање није дозвољено ни бицикистичким стазама, а ни пјешачким стазама. Њихово кретање свакако није законом дефинисано и потребно је информисати и упознати власнике електричних тротинета да, на пјешачким зонама и тротоарима, предност имају пјешаци, а да њихово кретање треба бити такво да не представљају опасност по пјешаке. Оно што можемо да видимо ових дана по Бањалуци јесу електрични тротинети којима је максимална брзина 25км/х, што је пребрзо за кретање међу пјешацима. Но, овом брзином кретање је могуће и саобраћајницама којима је, рецимо, брзина кретања органичена до 50км/х, но овдје се ради о поприлично вртљивом превозном средству, тако да је све више повријеђених у саобраћају.

Када је у питању кориштење електричних тротинета, лично сам за старе механичке тротинете, јер се на њему морате мало и кретати. Када су у питању ови електрични, уколико је њиховим кориштењем остало једно моторно возило у гаражи, онда сам свакако за кориштење и њих. Но, свакако, много је љепше и корисније видјети људе како се активно крећу на тротинетима или бициклима, јер прије свега утицај на животну средину обичних тротинета и бицикала је најмањи од свих немоторизованих возила.

Код нас се људи генерално слабо крећу, слабо ходају, шетају. Како подстаћи људе да се више покрену, да устану из удобности кауча и пруже корак?

Када је  у питању кретање људи, можемо да видимо да су нове генерације поприлично гојазне. Навике за кретање усађујемо дјеци од најраније доби. Ако се и ми крећемо, и њима ће то бити нормалније. Дјеца, али и одрасли су промијенили своје навике, социјализације су уз рачунаре, телефоне, кладионице, кафане и слично.

Неке ствари су већ постале тренд, као што је то сад са одласком у Рекреативну зону Бањалука, гдје сваки дан у години имате од неколико десетина до неколико хиљада посјетилаца. Са друге стране, када је у питању кретање у граду моторним возилима, оно се мора ограничити и то је до одлуке Градске управе. То свакако нису популарне мјере и многи начелници и градоначелници се „боје“ мијењати навике људи, па онда би радије да виде да ће за одређену одлуку добити подршку грађана и онда је реализовати. То су најспорији процеси, јер они зависе од свјесности грађана, а она је код нас још увијек на ниском нивоу.

Када је мобилност у питању, какви смо ми у односу на становнике других земаља?

Када посматрамо комплетну БиХ, можемо рећи да смо један од најгорих типова грађана конзумената, необразовани, неинформисани и незаинтересовани да будемо примјер другима. Поприлично смо неекономични и волимо да показујемо да имамо, а уствари немамо. То се може видјети и код прослава слава, рођендана дјеце, вјенчања и слично. Ту нема скромности и једноставности него људи морају показати да су имућнији од других. Тако је и са мобилношћу код нас. Ако је неко добио посао - јер код нас се углавном добија посао - онда мора дићи кредит за стан, ауто, а како стан не можете носити са собом и како је глупо да носите албум фотографија вашег стана, онда идете аутом свуда гдје можете, паркирате се и гдје вам је дозвољено, али и тамо гдје није. Наш град је смијешно мален, урбана зона је величине 8км са 6км, већина површине је равна. Тих 8 километара се бициклом пређе најспорије за пола сата, а за ту исту дионицу аутом вам треба кроз град и до 45 минута. Зашто?

Бањалука и бициклисти, шта је у последње вријеме добро урађено, а шта тек треба урадити да ситуација буде боља?

У посљедњих пар година, имамо све више бициклиста који користе бицикл за потребе транспорта, што је добар показатељ да смо ваљда и ми урадили неке ствари како треба. Међутим, већи број бициклиста звог своје личне сигурности - или им је то оправдање за њихову несигурност у вожњи бицикла - ипак користе тротоаре за кретање. Увијек напомињемо да требамо од аутомобила да украдемо простор, а не од пјешака. Овако се чини да су сви задовољни са стањем инфраструктуре и не осјети се довољно велик и јак притисак према Градској управи за већим и квалитетнијим улагањем. Стога смо прије двије године покренули Иницијативу грађана Бањалучка критична маса, гдје је једна мала, али одлучна група младих људи који желе да дају допринос у развоју бициклистичког саобраћаја. Покушавамо да омасовимо кретање бициклом и иницијатива ће ускоро да крене са образовањем и старих и младих за кретање у саобраћају, јер су процијенили да је то неопходно.

Са друге стране, постоје и појединци из Градске управе који разумију боље ову тему и одлучни су да допринесу унапређењу ове области. Једна од тих особа је и Јелена Павловић из Одјељења за саобраћај и путеве, са којом имамо одлично сарадњу и велике планове када је у питању промјена размишљања челних људи у Градској управи и приближавање ове теме доносиоцима одлука.

Вјечно питање - бициклистичке стазе у граду? Каква је ситуација? Који су проблеми?

Проблем бициклистичких стаза је вјечни проблем и он ће и бити такав све док се не чује одлучнији и директнији глас бициклиста. Од неких 24 километра бициклистичких стаза у Бањалуци, њих 40% је неупотребљиво, али са малим улагањем ситуација би се знатно промијенила. Поред тога, несавјесни возачи моторних возила су толико бахати да би их требало сваки пут спроводити у затвор на барем један дан. Кажњавање мора да буде чешће и прогресивније.

Други проблем који ћемо настојати ријешити јесте планирање бициклистичких коридора и осталих стаза, те поред тога потребно је радити и са пројектантским кућама јер смо установили да им је у овој области знање пројектовања на јако ниском нивоу, чиме праве немјерљиве штете развоју саобраћаја. Одјељење за комунално-стамбене послове је ријешило да сваке године инвестира у неколико паркинг простора за бицикле, али и то мора да буде и брже, квалитетније и свеобухватније. Јер уколико изградите инфраструктуру, имаћете и више бициклиста.

Ипак, евидентно је да се број бициклиста стално повећава и, да тако кажем, није више „срамота“ возити бицикл у разним ситуација, долазити на посао и слично. Како још више охрабрити људе да свакодневно више возе бицикл?

Људи који користе бицикле треба да имају предност над онима који користе аутомобил. Не смије се десити да испред неке од институција можете да паркирате аутомобил на 10 метара од улаза, а бицикл на 50 метара, гдје сте га везали за неку бандеру или ограду. То се мора промијенити. Све је више и мушкараца и жена који, пословно обучени, иду на посао и није их више срамота. Срамота је сада да због два километра дневног кретања сједате у ауто и губите сат времена за транспорт. Људи који користе бицикл од послодавца би требали имати подстицај и подршку, јер су им ти људи и здравији и продуктивнији. Могу да им обезбиједе туш кабине, бесплатне доручке, додатак на плату, слободне дане или шта год је то законом могуће, а знам да је доста тога могуће.

Ми ћемо наставити да заговарамо унапређење бициклистичке инфраструктуре, али и грађани би морали да схвате да без акције нема ни реакције. Ако буду само сједили и чекали услове као у Холандији, онда нека одмах продају бицикл и сједну у аутомобил. Нека се упознају са чињеницама око стварања промјена. Вјероватно је и то разлог зашто је стање у БиХ овакво, јер неактивни чекају да им активни промијене стање, па ће онда они да дигну своја дупета и почну да уживају у реализованој промјени. Надасве себично, зар не? Јер што би он дошао на бициклијаду, на приказивање филма, дискусију, укључио/ла се у организовање Критичних маса, послао маил или допис Градској управи, када може да оде на роштиљ, кафу, аперитив, планинарење, скијање, пливање, купање и слично!

Потребни су људи са вољом, жељом, знањем да нам буде боље!

 

Они који возе бицикле имају проблем са паркирањем истих. Каква је ситуација по том питању, шта се ради, шта је планирано?

Градска управа је прије пар година на нашу сугестију израдила урбанистичко-техничке услове за 36 локација паркинга за бицикле. Ми смо реализовали до сада седам локација, а град шест. Сматрамо да би улагања у ову јефтину инфраструктуру требала да буду одлучнија и већа. Предложићемо Градској управи да од новца сакупљеног од наплате паркинга за аутомобиле један одређен проценат улажу у инфраструктуру намијењену немоторизованом саобраћају. Потребна је политичка воља и одлука да би се ствари заиста покренуле набоље. Ствари се мијењају, али сада је прави моменат да се заузме став за даље. Сваке године Градска управа ће поставити по једну станицу за систем јавних бицикала. Ускоро ће бити завршена и пјешачко бициклистичка стаза између Булевара Десанке Максимовић и улице Југ Богдана, за коју смо дали своје критике и коментаре, али су их чули касно, јер је већ кренула реализација пројекта. За убудуће смо им рекли, не можете планирати и пројектовати бициклистичку инфраструктуру без укључивања крајњих корисника, и фер је признати да не познају ту област.

За крај, шта је теби бицикл, већина људи у граду бициклизам веже за тебе...?

Ух, једноставно питање, али није лако одговорити. Бицикл је дио мог живота. Филозофија живота и кретање кроз живот. Активно кретање, баланс и проактивно дјеловање. Брзина, ефикасност, скромност, техничко ремек дјело. Механика и покрет.

Има много људи који су такође познати по бициклима и да га користе сваки дан и то је оно што Бањалуку чини посебном. Ја сам можда најгласнији, али сваки дан видимо прегршт људи који на својим бициклима и по сунцу, киши, вјетру, снијегу, иду бициклима и праве простор за све нас. Они су ти који чине овај град другачијим и посебним.
Искрено, волио бих више да људи вежу бицикле за паркинге за бицикле него за мене, али, ето, у недостатку инфраструктуре, изаћићу у сусрет.


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.