Шведска је земља првог свјетског закона о слободи штампе и великог повјерења у јавни сервис

Знате ли да је Шведска дом првог свјетског закона о слободи штампе? Слобода говора уписана је у Устав Шведске 2. децембра давне 1766. године, што је у то вријеме представљало најлибералнији закон о слободи штампе.

Maja Isović Dobrijević / 26. децембар 2019

Foto: Švedski radio, foto: BUKA

 

То је укључивало и први у свијету Закон о слободи информација, који обухвата принцип потпуног приступа информацијама и омогућава грађанима приступ јавним документима.

Репортери без граница сврставају Шведску на треће мјесто на свијету када су у питању медијске слободе.

Швеђани имају велико повјерење у јавни сервис који чине телевизија, радио (четири програма), али и едукативни секор.

 

Оно што је занимљиво јесте транспарентност свих докумената који се налазе у јавној управи, али и приступ службеним е-маиловима. Што значи да сваки грађанин може имати приступ документима које жели да види.

Цхристина Јоханнессон са шведске националне телевизије (СВТ) каже да на јавној телевизији ради 850 новинара на нивоу цијеле земље.

“Велику трансформацију јавни сервис прошао је 2016. године када су схватили да губе контакт са новом, младом, генерацијом. Имали смо слабу дигиталну позицију, као и слабу видљивост за вријеме ударних вијести. Та трансформација значила је прерасподјелу већине радника на водећим позицијама и радили смо комплетну нову стратегију јавног сервиса”, рекла је Цхристина Јоханнессон. Она додаје да је јавна телевизија подијељена на 37 локалних канцеларија и да се у посљедње вријеме све више фокусирају на локалне вијести, али и да се не ослањају на друштвене мреже.

 

Фото: Цхристина Јоханнессон

 

Шведски радио има 7,1 милиона слушалаца сваке седмице. Сам радио је подијељен на четири канала (П1, П2, П3, П4). П1 има 1,2 милиона слушалаца и то је канал на којем нема музике, на њему иду само вијести и културне информације. Други програм, П2 пушта класичну и јазз музику, а има и програме на страним језицима усмјерене на странце и мигранте. П3 је потпуно фокусиран на младе, а најслушанији је четврти програм радија, који има 3,5 милиона слушалаца сваке седмице. На њему пуштају домаћу музику и имају локалне и спортске вијести.

Према свим истраживањима, у Шведској влада велико повјерење у јавну телевизију и радио.

 

 

Финансирање јавног сервиса ради се кроз порез и сваки грађанин који је старији од 18 година плаћа отприлике 10 еура за ову таксу и годишње се скупи 850.00.00 еура, од тога 32% иде радију, 63% телевизији, а 5% едукативном сегменту. Треба напоменути да едукативни дио нема посебну продукцију и он се пласира на телевизију или радију.

МЕДИЈИ БЕЗ ФОТОГРАФИЈА НЕСРЕЋА

Шведска има Пресс омбудсмана који годишње прими око 600 пријава, али од тог броја 5 % случајева буде критиковано од стране ове канцеларије.

“Највише је жалби политичара да им је упрљано име одређеним извјештавањем или притужбе од стране породица жртви или ухапшених особа којима је откривен идентитет, па су њихове породице директно стваљење под лупу. Оно што је важно јесте да особа која подноси пријаву мора имати директну штету од објаве одређеног чланка”, рекла је Цамилла Тхор из канцеларије Пресс Омбудсмана из Шведске.

Она додаје да се у шведским медијима ријетко виђају објављене фотографије са мјеста несреће, јер су то узнемирујуће фотографије за породице жртава. Пресс омбудсман не бави се случајевима генералне критике стања у медијима.

 

Фото: Канцеларија Пресс Омбудсмана

 

Када је ријеч о доброј новинарској пракси, савјетује се да медији дају тачне информације, да се поштује лична приватност, да се посебна пажња даје објављивању фотографија, да се саслуша свака страна и да се обрати посебна пажња када се објављују лична имена.

У Шведској дјелује више организација које имају циљ да јачају независно и слободно новинарство, како у самој Шведској, тако и широм свијета. Једна од тих организација је Фојо Медиа Институте који кажу да желе да направе глобални покрет и да уведу промјену у новинарство широм свијета.

 

Фото: Ларс Таллерт

 

“Радимо тихо, али смо врло присутни. Када помажемо, наша помоћ је врло практична. Наше срце је у самим редакцијама”, каже Ларс Таллерт из ове организације, додајући да Швеђани имају велико повјерење у јавни сервис који у овој земљи није пропаганда.

“То је важно сачувати, а то чување зависи од тога ко ће да буде на водећим политичким позицијама. Ако дође до традиционалније владе у Шведској, питање је шта ће бити”, истиче Таллерт, додајући да је ипак песимиста по том питању, јер је “много тога видио широм свијета”.

 

Фото: Новинарка портала БУКА у посјети СВТ-у

 

Када је ријеч о пријетњама медијским слободама, из разговора са представницима радија и телевизије сазнајемо да је највећа пријетња аутоцензура, а писање о темама миграција или феминизма и даље наилази на оштрије критике од стране јавности. То нам оставља питање, ако се новинари у Шведској, која је далеко слободнија по питању слобода медија, суочавају са аутоцензуром, како да се новинари са Западног Балкана, гдје је стање много горе за медијске раднике, боре са њом.

 

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.