Студентица с најбољим просјеком: Десетке не желим поклонити другој држави

Жели градити бољу Босну и Херцегвину.

Anadolija / 15. децембар 2019

Ајша Луковић, студентица четврте године Правног факултета у Зеници, с укупним просјеком оцјена 9,9 и овогодишња добитница Повеље декана за просјек 10, својим знањем и волонтерским радом жели градити бољу Босну и Херцегвину.

Од првог разреда основне па све до завршетка средње школе успјела је остварити максималан просјек оцјена. Како каже, факултет је пред њу поставио нове циљеве и изазове које и даље успјева испунити.

С екипом Анадолу Агенцy (АА) разговарала је о успјесима и плановима за будућност.

"Комплетно основно и средње образовање завршила сам максималним успјехом. Затим сам уписала Правни факултет у Зеници и слична ситуација се наставила, десетке су се низале једна за другом, а ове године сам добила и Повељу декана за просјек оцјена 10. Трећа година на праву је, како кажу, најтежа, мада у моме случају испоставило се супротно, јер сам засијала у пуном капацитету", прича Ајша и додаје:

"Када у очевим и мајчиним очима видите сузе и понос због успјеха који сте постигли, то вас једноставно тјера да будете још бољи, то је мотив и смисао ове повеље", закључила је.

Одлучила остати у БиХ

У вријеме када све већи број младих људи одлази из БиХ, Ајша своју каријеру планира градити баш ту. Свјесна је да ситуација није сјајна, али вјерује да се уз знање и велику жељу ствари могу промијенити. Поручила је да своје десетке не жели поклонити другој држави.

"Не живим у сновима и свјесна сам ситуације у Босни и Херцеговини. Нажалост, она је сива. Опет кажем, мој отац је ратни војни инвалид и сама чињеница да је дио свога тијела жртвовао за ову државу, уз многе људе који су и своје животе оставили борећи се за овај комад земље, ствара обавезу према мени да останем и са својим знањем покушам поправити тренутну ситуацију", наглашава Луковић и додаје како је пут до успјеха трновит:

"У потпуности разумијем људе које одлазе, и ја се свакодневно сусрећем са питањима зашто не одем у иностранство и у потпуности не искористим свој потенцијал. Мој став је једноставан, уколико овдје научим ходати по трњу и на тежи начин остварим успјех, сматрам да бих у иностранству све то било исувише једноставно, за мене би то било као ход по пернатом душеку. Не желим своје десетке поклонити другој држави, овдје имам бесплатно образовање које нам у суштини нуде порески обвезници, не могу то да поклањам некоме другом. У Босни и Херцеговини требају остати људи који знају, желе и могу да поправе ствари, то је један велики изазов за све нас."

Своје прве волонтерске кораке направила је у шестом разреду основне, а службено се прикључила Црвеном крижу у трећем разреду средње школе. Тамо проводи много времена и волонтерка Црвеног крижа планира бити до дубоке старости. Очева ситуације је била окидач за волонтерски рад.

"Жељела сам, баш као мој отац, на неки начин допринијети овоме друштву. Тренутна ситуација је, хвала Богу, таква да својој заједници не доприносим кроз оружани сукоб и то ме много радује. Од трећег разреда средње школе сам активна чланица Црвеног крижа и јако сам поносна на то. Волонтирање је дефинитивно један од најбољих начина да поправимо лоше ствари које нас окружују", закључила је.

Добровољни давалац крви

Добровољни давалац крви Ајша је од своје 18. године, а крв је досада донирала осам пута.

"Имала сам енорман страх од игле, чак ни налазе никада нисам извадила, али имала сам чврсту одлуку која је пресудила. До сада сам крв дала осам пута и планирам наставити, јер невјероватан је осјећај када знате да је та доза ваше крви спасила три живота. Позивам све људе који су у могућности да дарују крв и да буду свјесни да могу спасити људски живот иако нису љекари", наглашава Ајша.

Младим поручује да постану више друштвено одговорни, јер велике промјене почињу ситницама. Своју друштвену одговорност Ајша је доказала и прије неколико година када је библиотеци своје некадашње основне школе поклонила преко стотину књига.

"Не постоји бољи поклон од књиге, то је нешто трајно. Хиљаде дјеце ће проћи кроз ту бибилиотеку и обогатити своје знање и, надам се, постати друштвено одговорни. Генерално, имамо проблем с грађанском одговорношћу, за све нам је крив неко други, а кључно је кренути од себе као индивидуе, јер систем је лош колико га ми кваримо. За почетак волонтирајте, не бацајте отпад и тако ћете допринијети друштву", додала је она.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.