Шиндлерова српска листа

Организам без срца – свеједно што је срце метафорично – мора да крепа. Тачка.

BUKA portal / 05. октобар 2019

Косово – илити у званичном изговору Радија Београд 1 „Косово и Мееетооохијааа“ – тешка је мука духу Врховном Бићу, Алеееексааандру Вучићу, који, на подобије Платона има две политичке филозофије, једну егзотеричну, намењену иноземним спонзорима и партнерима и другу, езотеричну, за унутрашњу употребу.

Неколико месеци уочи црног дана када ће Срце Србије бити брутално ишчупано из српског организма, написао сам у Данасу (Фамозно је тада било у фази експрес лонца и излазило једном седмично под пседуонимом) да ће – настави ли са сељачко-концептуалним „необазирањем на реалност“ (В. Јанковић) – осим Косова Србија изгубити и остатак себе, што се и догодило и то по сили биолошких закона. Просто ко пасуљ.

Организам без срца – свеједно што је срце метафорично – мора да крепа. Тачка.

Да је летални исход вероватан, уверио сам се на имбецилном постсецесионистичком митингу (лично сам извршио „очевид“) на Тргу Републике, на коме су чибукчије Референдумског Лопова делили беджеве на којима је писало да је Косово у ствари и даље Србија. Убрзо је уследио низ других микроотцепљења – Звездин стадион, на пример – која су остала у засенку оног најболнијег, косовског.

Да је летални исход неизбежан, постало ми је јасно после афере фрескосликани воз, а након бескрајног низа брљотина и афера које су уследиле и врапцима под београдским стрехама је постало јасно да је джаба кречење да се држава – која не даје пет ситних пара на сопствене законе и право, грађане да и не помињем – позива на међународно право које је ионако, апсолвирали смо то, равно „праву на посао“, то јест Пенговим мудима.

Тек недавно доконах да је Србија била мртва дуго пре него сецесије и да је за историју умрла крајем осамдесетих, када се после слома комунизма – који ју је одржавао у вештачком животу – вратила некрофилној косовској митологији – почетку њеног веселог пута у смрт.

На почетку своје Нове Ере, Врховно Биће је у теорији одашиљало слабашне димне сигнале да би се ваљало оканути петпарачке митологије, али се брзо показало да су ти сигнали били пичкин дим. Види се то лепо по кампањи за „Српску листу“ – која дај Боже да не заврши стрељањем још једног Оливера Ивановића – која је косовски српски живаљ ставила пред духовно хоризонтални избор – „или си с нама или ниси“ ( за сада лав, а можда и жив).

Али. чекајте мало. Није ли и „Србија без покрајина“ суочена са таквим избором, с том разликом што – бар формално – постоје две три изборне листе које, без обзира на (по мени непостојеће) политичке разлике грађанима дрско „поручују“ или си са нама или си с њима. Утувите ово ђутуруми. Тамо где постоји само један избор – расцепљен на два тит – ту нема никаквог избора, а поготово нема „фер и поштених избора“. Ко може – и ко је још млад – нека послуша Земљака, па нек иде куд га очи воде, безбели ће га одвести на боље место од оног на које га воде слепци (свих боја).


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.