Шериф у Приједору "сахранио" кућу: Љубав градила, мржња душмана срушила

Шериф је у логору прошао голготе, у родне Кевљане се вратио први пут 2001. године и када је видио рушевину своје куће зараслу у коров и траву донио је одлуку да ће, када скупи новац, кућу достојанствено сахранити баш онако како се и људи сахрањују

Anadolija / 29. септембар 2020

Остатке своје порушене куће у Кевљанима код Приједора, Шериф Велић је сахранио на мјесту гдје је некад стајала, а потом јој и подигао спомен-плочу, као што се након сахране и људима подиже.

Радећи као лимар у Њемачкој, присјетио се Шериф у разговору за Анадолију, са својом супругом и троје дјеце штедио је и одвајао сваки динар како би саградили породичну кућу у Кевљанима надомак Козарца.

Тешко су радили и кућу саградили, а 1992. године долази рат, прогони, затварања у логоре, убијања и рушења. Срушена је и кућа Шерифа и Фикрете Велић.

Шериф и Фикрета Велић данас живе у Шведској, пише у ауторском тексту Анадолије.

Шериф је у логору прошао голготе и неколико мјесеци послије бива размијењен и пуштен на слободу. Налази се са супругом Фикретом и њихово троје дјеце у Шведској гдје су и остали до краја рата.

У родне Кевљане се вратио први пут 2001. године и када је видио рушевину своје куће зараслу у коров и траву донио је одлуку да ће, када скупи новац, кућу достојанствено сахранити баш онако како се и људи сахрањују.

-Налазимо се у Кевљанима, мом родном мјесту, а ово гдје се сада налазимо, на овом узвишењу, испод овог стола и столице, то је моја кућа коју сам ја овдје укопао прије десет година. Сав расположиви материјал од моје куће се налази овдје. Очистио сам темеље и двадесет камиона материјала или двије стотине кубика материјала, остатака моје срушене куће се сада налази овдје испод ове хумке. Када сам се први пут након изгнанства у Шведску вратио у своје родно мјесто затекао сам овдје шикару и шибље. И кућа и моја њива и све је било зарасло у једну велику траву. Међутим, када сам кренуо да чистим темеље, одлучио сам дасав материјал порушене куће и попратних објеката не бацам на депонију смећа. Зато што сам већ тада осјећао некакав емотивни набој, казао је Велић и додао:

Ја сам 14 година радио у Њемачкој и са својом супругом штедио да направимо ову кућу. И ту смо кућу направили. И дошло је вријеме да се сруши. И већ тада сам донио одлуку да не желим да остаци моје куће заврше у некаквој рупи или провалији. Сав материјал сам истресао на њиву и то је тако готово петнаест година чекало да сакупим снаге и нешто новца да урадим своју замисао. Довео сам багер, машину која је ископала рупу дубине око 4,5 метара и све смо то стрпали у ту рупу, а екстра сам довукао девет камиона хумуса којег сам распоредио и засијао зеленом травом и то сад овако лијепо изгледа.

Шериф је са својом супругом Фикретом дао направити и открио гранитну спомен-плочу са посветом својој кући.

 

-Ова кућа, ми је доживљавамо као најрођеније. Ја је доживљавам као своје дијете које сам изгубио, зато што сам ја халалом свијетом ишао, халалом стицао тај иметак свој и халал новац који сам зарадио То није било довољно да моја кућа остане 'узгор' него су дошли душмани, наши непријатељи, не знам ни како да их назовем. Дошли су зли људи који су моју кућу срушили, а коју сам ја овдје под овом хумком укопао, ја сам њу сахранио као што се сахрањују људи.

 

Дошао сам и на идеју да својој кући направим и споменик. Не знам колико ће овај споменик стајати. Ја сам на овој гранитној плочи написао датум када је кућа била 'узгор', дакле када је била усељива, када је било слиме на кући. Написао сам датум када су дошли наши душмани да је сруше и срушили су је 1992. године. Написао сам и један кратки епитаф који почиње овако: 'Овдје лежи моја кућа узгор 1974. год. Уздол 1992. год. Љубав градила, мржња срушила, казао је Велић.

Шериф Велић и његова супруга Фикрета су пред камерама АА открили спомен плочу њиховој порушеној кући.

 

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.