Путеви развоја не воде у БиХ! То виде и Турци

Посјета турског предсједника Реджепа Тајипа Ердогана Србији показала је још једном колико да је са економске тачке гледишта БиХ на самом дну.

Milovan Matić / 09. октобар 2019

EPA-EFE/ANDREJ CUKI

Након два дана, колико је Ердоган провео у Србији постало је јасно да Турцима тзв. пријатељска земља Босна и Херцеговина није ни у мислима потенцијални привредни партнер.

Иако је добар дио посјете турског предсједника Србији био посвећен церемонији почетка изградње ауто-пута Београд- Сарајево, као и одржавањем трилатералног самита Србије, Турске и Босне и Херцеговине, главни утисак је да турски капитал не види своју будућност у нашој земљи.

 

Учесници Трилатералног самита Александар вучић, предсједник Србије, чланови Предсједништва БиХ МИлорад Додик, Шефик Джаферовић и Жељко Комшић су поручили како је ово само почетак великих пројеката, пројеката мира који ће донијети нове инвестиције и побољшати живот грађана са обје стране Дрине.

 

Ипак, утисак је да и поред чињенице да су сви најавлили велике пројекте од које ће многи имати користи, и поред тога да је Ердоган довео са собом 200 привредника или да је наглашено да се отворила могућност за сарадњу у многим областима, БиХ је некако остала запостављена и недовољно спремна да уђе у борбу за инвестиције из Турске.  

А за то постоји добар разлог! 

 

Занимљиво је да се у првих шест мјесеци ове године прилив страних инвестиција у БиХ повећао за 53,6 посто, у односу на претходну годину, али Републике Турске нема чак ни у првих десет улагача.

Оптимистичне најаве функционера БиХ и Турске прије три године да ће двије земље до 2020. године достићи обим вањскотрговинске размјене од милијарду долара, данас се чине немогућим сном. У прошлој години обим вањскотрговинске размјене БиХ и Турске износио је 1,2 милијарде КМ, слично је било и 2017. године, а ове године извоз је забиљежио значајан пад.

 

Економисти тврде да је клима за инвестирање у БиХ много гора од земаља у регион, што је јасно свим потенцијалним инвеститорима, а Турска није изузетак, без обзира на пријатељске односе између политичких елита ове двије државе.

 

Предраг Дудуковић, из бањалучког Удружења економиста СWОТ каже да је осјетно да БиХ има многе проблем који тјерају инвеститоре и због чега не треба да чуди што чак и турски инвеститори се прије одлучују за Србију или неку од земаља региона, умјесто БиХ.

 

“Прије свега, можда Турска јесте пријатељ БиХ, али је пријатељ само једног дијела. То би требали посматрати из тог угла. Самим тим те инвестиције и нису у толикој мјери присутне као што би могле бити. Са друге стране, ми можемо говорити о одређеним пријатељским односима држава, али се увијек економски аспект и глобални трендови стављају у први план у односу на пријатељство. Трећа ствар је да је БиХ конципирана тако како јесте и због тога је врло тешко било шта договорити у овој земљи. Под тим се подразумијева и заједнички наступ са потенцијалним инвеститором који иде са неког државног нивоа. Можда би се лакше то радило са нивоа ентитета. Ви видите да са нивоа БиХ је све тешко, па скоро и немогуће и онда земље избјегавају било какав контакт, јер нико у БиХ им не може гарантовати да ће оно што је договорено бити и испоштовано. Поред тога, Србија има пуно веће тржиште од БиХ. Има и пуно бољу геополитичку ситуацију него што то има БиХ. У задње вријеме има све више интереса и других земаља за инвестирање у Србију, па самим тим и Турске“, рекао је Дудуковић за БУКУ.

 

Економиста Алмир Чавалић наводи да БиХ  има најмање нето инвестиција у региону, а са друге стране имамо Србију која има, ако не највише, онда је водећа у региону. 
То значи да, иако дијеле границу, ова два сусједа се далеко разликују, каже он.


„Сходно томе, Турска иако настоји гајити пријатељске геополитичке односе са политичким елитама у БиХ, ипак слиједи те природне и нормалне економске токове који воде ка Србији. Ако анализирамо однос Србије и БиХ, иако је незахвално говорити о обе земље у смислу економских ризика, политичка нестабилност, правна нестабилност и општа нестабилност су главна превага. По тим основама БиХ много горе стоји. Не смијемо занемарити и чинејницу да Србија може да понуди јефтинију радну снагу од БиХ, што је за стране инвеститоре одмах привлачније. То је и већа граница са ЕУ, односно са бројем земаља које окружују Србију и у Србији је доста развијеније и боље повезано инфраструктурно домаће тржиште."

 

Он наводи да је један од највећих проблема за стране директне инвестиције у БиХ тај што имамо мало, сиромашно и неповезано тржиште. 

„Процјена је да имамо ипод 3,5 милиона становника који су релативно сиромашни, а уз то немамо ни путну инфраструктуру која ће повећати и убрзати проток роба између градова. Србија је и то боље ријешила. Тако да постоји низ природних економских претпоставки које вуку не само турске, већ и остале инвестиције у Србију, а не у БиХ. И без обзира на политичке односе Турске са бх. елитама, Турци слиједе овај поменути образац за инвестирање. И оно што је интересантно, чак и политички дилови који су до сад прављени, можемо видјети да су они занемариви и да не доносе на крају неку добит. Јер, то су појединачни излети, а ми гледамо у коначници колико је један земља инвестирала у другу и колики је степен вањско-трговинске размјене. А ако посматрамо БиХ она се више окреће ка западу, док је Турска у другом плану“, рекао је Чавалић за БУКУ.
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.