Политичаре није брига за народ што криза куца на врата: У економски најгорој години, држава и даље без буджета

Пракса у модерним демократијама је да се државни буджет за наредну годину усваја крајем текуће.

Slađan Tomić / 23. јул 2020

 

 У најгорем случају, буджет се може усвојити и до 31.3. а у том периоду, државне институције и међународне обавезе државе финансирају се на основу Одлуке о привременом финансирању која је препис прошлогодишњег буджета у том периоду. 

Босна и Херцеговина није испунила ниједну од ових норми. Буджет не само да није усвојен у децембру 2019, нити до краја марта 2020, већ није усвојен ни данас. Крај је седмог мјесеца, а БиХ је без буджета. Истина, државни буджет БиХ углавном служи за финансирање рада институција и плата, а то је неупитно. Под знаке питања политичари не доводе своје приходе, али доводе у питање повећања плата у Оружаним снагама БиХ, одржавање избора и тако даље. 

Политичким представницима небитно је и то што је 2020. година у којој су буджети, њихове корекције и ребаланси битнији него икад јер озбиљне државе осим заштите становништва од инфекције Цовидом 19, грађане покушавају спасити и сиромаштва. Но, у БиХ ни црне прогнозе не утичу на свијест политичара.

Буджет за 2020. годину најбитнији је због одржавања локалних избора планираних  за 15. новембар. Централна изборна комисија данас је издала саопштење у којем наводи да се избори неће одржати уколико новац за одржавање избора (4,2 милиона КМ) не легне на рачун ЦИК-а до краја мјесеца. 

Буджет јесте усвојен, али у различитом тексту у Представничком и Дому народа Парлемента БиХ јер су делегати ХДЗ-а у Дому народа уложили амандмане.  Сада је потребно да комисије оба дома усагласне текст Закона о буджету. Представнички дом сутра ће именовати чланове Комисије, а Дом народа је то учинио јуче и чине га Асим Сарајлић, Лидија Брадара и Душанка Мајкић. Сарајлић се оглушио на наше позиве, а поруке је прочитао, али на њих није одговорио. Душанка Мајкић и Лидија Брадара пристале су говорити за БУКУ. Мајкић, делегаткиња из реда Српског народа каже да не мора значити да ће усаглашавање трајати мјесецима, као што се то десило у парламенту Федерације 2018. када се усвајао Закон о правима бораца. 

„Сутра је сједница Представничког дома. Сутра ће бити именована три члана у Заједничку комисију за усаглашавање текста Закона о буджету, из три народа. Комисија може истовремено одмах да закаже сједницу Комисије оба дома. Пред почетак сједница домова може да се одржи Комисија за усаглашавање, да се пошаље извјештај према домовима и тиме је посао на буджету завршен.  Нема никаквог одлагања“ оптимистична је делегаткиња Душанка Мајкић.

Делегаткиња из реда Хрватског народа Лидија Брадара  каже како никакве блокаде од стране ХДЗ-а није и неће бити, али да се законске процедуре  морају поштовати без обзира о како важним документима се ради. Додаје да није први пут да се текстови усаглашавају, нити посљедњи.  

„Једноставно ће нам требати један шири концензус и некоректно је оптуживати ХДЗ за блокаду када паралелно с овим процесом изгласавања буджета који наш министар Беванда предлаже још од фебруара, трају други незаконити процеси попут именовања члановаЦИК-а“ каже Брадара. 

Она додаје како буджете свих нивоа треба доносити у складу с Закону и буджетским календарима.

„Више од пола године чекамо на усвајање прорачуна и ово је био велик дан за БиХ јер је исти на Дому народа подржан једногласно уз поштивање свих законских и уставних процедура.  Када је ријеч о амандманима који су усвојени на Комисији за финансије и буджет које смо колегица Пендеш и ја предложиле у име Клуба делегата, ријеч је о враћању права одлучивања у институције, у заступничке клупе гдје и припада, односно враћање свих процедура у законске оквире као што је случај конкретно и на амандману којим се поништава онај колеге Емрића, усвојен на Заступничком дому“ јасна је Брадара. 

Новца за изборе нема, за политичаре не мањка

„Буджет  је усвојен, али буджет за джепове оних који неће да усвоје буджет за грађане. Паре су наше, грађани су добили те паре које треба да иду у буджет, али господа која умјесто нас располаже тим новцем,  не жели да усвоји буджет јер је очигледно лакше манипулисати тим новцем у изван буджетској и него у буджетској варијанти“ коментарише за БУКУ социолог Есад Бајтал. 

Он оцјењује да је поразно усвајање буджета у седмом мјесецу годину, али за то криви политиачре којима таква ситуација и одговора јер им је лакше да контролишу новац.
 
„То значи не желе да се договоре јер се не договарају у јавном већ властитом, партијском, страначком интересу, интересу страначких вођа“ криткује Бајтал неодговорно понашање политичких елита, те додаје  да „треба имати на уму да се овдје  не бију ни друштвене ни идејне, него неке друге - интересне борбе. Остаје питање ко их води. Воде их интересне крими етно групе које се  домаћој и свјетској јавности лажно  представљају као политичке странке и партије. Ето, зато буджет није усвојен. Јер властодршци јоши нису нашли начина како да га усвоје и како да га реализују на трагу властитих крими интереса“. 

За разлику од Мајкић, Бајтал сматра да усаглашавање текста Закона може потрајати, све док страначке врхушке и њихове вође не намире своје интересе. Јер, њихове приче о “националном интересу”, у пракси зваршава као интересни национализам. Исплати се бити националиста. О томе се ради.

Мајкић: Апсолутно не осјећам одговорност

За неусвајање буджета СДА је јуче оптужила ХДЗ, а СНСД оптужује СДА. На наше питање зашто у интересу свих грађана СНСД не изврши притисак на коалиционог партнера ХДЗ, Мајкић одговара да је БиХ неозбиљна држава која је себе довела у овакву позицију. 

Но, држава није живо биће, државу чине грађани и њени политичари. Држава нема руке, а руке о судбини државе диже управо Мајкић и њене колеге и колегинице. Коалиционе. Стога се ради и о подијељеној одговорности јер сами су бирали своје партнере. Но, Мајкић не осјећа одговорност. 

„Знате зашто не осјећам одговорност јер СНСД је за СДА један дан партнер, други дан није. СДА  има своје резервне Србе и резервне Хрвате. Па ако им требају ти резервни Срби који још сједе у великом броју институција, а истекли су им мандати. Апсолутно не осјећамо одговорност. Зашто БиХ ја осјећала одговорност? Зашто би ми осјећали одговорност?  Кад се у Федерацији схвати да договор може бити само оно што прихвате три народа, два ентитета, а не оно што каже Бакир Изетбеговић тада ће БиХ бити  је земља која може да иде у мирније воде и постиже договоре“ мирне је савјести Душанка Мајкић.
 
Тачно је да БиХ не плови мирним водама за 530.000 грађана који су БиХ напустили од 2013. до 2019. године, БиХ није мирна лука ни за 30.000 радника који су током пандемије остали без посла. Ипак, БиХ је била, јесте и остаће мирна лука за парламентарце чија је једна мјесечна плата већа од 26 најнижих пензија. Мирно ће бити посланицима и делегатима у Парламенту БиХ све док мјесечно зарађују 10 просјечних плата. 

 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.