НАУЧНИЦИ ДОКАЗАЛИ: Све смо глупљи! Ево шта су узроци

Током прошлог вијека генерације су одрастале у интелигентније људе. Били су интелигентнији од својих родитеља, а на стандардним ИQ тестовима, у већини земаља развијеног свијета, просјек се стално пењао.

Sara Velaga / 08. октобар 2019

pixabay

Тај феномен добио је име Флyннов ефекат, по научнику Јамесу Флyнну, Новозеланђанину који је један од првих опазио овај тренд. Свака генерација је постизала боље резултате на тестовима и константно држала раст у односу на претходну. Сваке деценије просјечан коефицијент интелигенције нарастао би за око три бода. И тај ефекат вриједио је током већине 20. вијека. Свака генерација је постајала све интелигентније, све до средине 90их, када је колективни коефицијент интелигенције, чини се, почео падати широм свијета.

Иако нису изнесени конкретни докази о стагнацији младих и њиховом дословном заглупљивању, бројни свјетски стручњаци упозорили су на ову тенденцију. Забринутост да се већина младих данас фокусира на рачунаре и видеоигре умјесто на читање и разговоре, навела је бројне научнике да истражују ову област и скрећу пажњу на тзв. „рачуналну културу“.

Свјетска здравствена организација (WХО) феномен пада интелигенције покушала је објаснити кроз наизглед једноставно објашњење. Ријеч је о загађењу ваздуха, за шта вјерују да има утицај на здравље чак 90% свјетске популације.

Вођени трагом научних истраживања и чињенице да се начин живота данашње дјеце драстично промијенио, разговарали смо и са пензионисаном педагошкињом и просвјетном радницом Сенијом Јакуповић. Она је увјерена да су узроци пада интелигенције у новим технологијама. 

“Ниво интелигенције опада у задње вријеме јер смо се више окренули информационим технологијама. То, наравно, има великих предности, али исто тако у томе има и недостатака. Дјеца не читају, родитељи не држе књигу у рукама, не разговарају, комуникације је сведена на један мали ниво“, упозорава Сенка.

Додаје како, упркос свијести о значају нових технологија, мора постојати један дио дана у којем ће се родитељи истински бавити дјецом. Али, нажалост, како је увјерена, само су мобители и лаптопи свима у рукама данас. Због тога су код дјеце слабо развијене комуникацијске вјештине, а то их наводи и на честе свађе и конфликте са вршњацима. 

„Долази до сукоба међу дјецом, зато што немају стрпљења и нису научили да саслушају једни друге. Не слушају активно, а то је све посљедица породичних односа. Мајка узме мобилни телефон у руке и не разговара са дјететом. И у том тренутку запоставља дијете. Ако оно нешто пожели рећи, мајка је заузета другим послом. Други пут ће се десити да дијете жели подијелити неки проблем, а она нема времена. А онда дијете трећи пут неће ни покушати да разговара са мајком, јер ће знати да она није ту за њега“, додаје Сенка.

Наглашава како не развијамо креативност, а не уочавамо ни оне битне ствари у окружењу, што доводи до пропуштања и стварних вриједности код људи. На питање како вратити праве вриједности у друштву и вратити тренд раста интелигенције, Сенка одговара:

„Увести ограничења унутар породице, свести тај мобител на одређен период, уз услов да се нешто и прочита и да се дијете потиче да критички размишља, сарађује. Родитељи често, ако дијете треба прочитати лектиру, нађу је на интернету па дјетету дају да препише. Значи, књига им није у рукама. А она има своју вриједност. Морамо повећати могућности кориштења књиге и комуникације, разговора, критичког мишљења.“

Колико ћемо у томе успјети у времену које долази и доноси све веће промјене и изазове?
 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.