Министрица Едита Ђапо за БУКУ: Између тога да се дјеца Мостара играју по смећу и рада депоније без дозволе, бирам да ради депонија

У интервјуу за портал БУКА Ђапо каже како се грађани често обраћају на погрешне адресе, те како све дозволе за градњу МХЕ издају локалне и кантоналне власти, те да након тих дозвола она не може оспорити право инвеститора на градњу.

Slađan Tomić / 07. новембар 2020

Foto: BUKA

Федерација Босне и Херцеговине загађенија је три и по пута од европског максимума. У друштвима у којима је политичким представницима народа заиста битно здравље становништва овај податак би био аларм. Међутим, промјена нема, а када има политичке воље за промјенама она се изгуби у мору политичких малверзација, препуцавања, борби за фотеље и очување већине.

За овакву ситуацију, грађани Федерације на друштвеним мрежама криве федералну министрицу околиша и туризма Едиту Ђапо, а она каже како су за мјере против загађења надлеђни кантони. У интервјуу за портал БУКА Ђапо каже како се грађани често обраћају на погрешне адресе, те како све дозволе за градњу МХЕ издају локалне и кантоналне власти, те да након тих дозвола она не може оспорити право инвеститора на градњу. Министрица Ђапо је за БУКУ говорила и о другим темама, попут одлагања отпада.

 

БУКА: Како је могуће да депонија Уборак годину дана ради без околишне дозволе? Због тога су из удружења „Јер нас се тиче“ најавили тужбу против Вас.

Да, у праву сте и предузеће ГИКИЛ ради скоро три године без околинске дозволе. Јавно предузеће Депонија нема околинску дозволу око годину дана. По федералној Стратегији коју је ПФБиХ усвојио 2008. и планом управљања отпадом планирано је да буде 15 депонија у цијелој БиХ, 10 у ФБиХ.  Изграђене су четири депоније, а пета се гради у Живиницама. Ливањска депонија је изграђена, али није пуштена у функцију јер се општине нису договориле како ће финансирати рад те депоније. Тако да раде само три депоније: Смиљевићи (Сарајево), депонија у Зеници и депонија у Мостару. Смиљевићи нису годину дана имали дозволу, али њихов власник, влада КС се потрудила да испуне услове и да добију привремену дозволу.

Када је издата дозвола за Уборак, издата је на врло мали простор 2009. Касније је изграђена нова депонија и пуштена је у рад. У њу је уложено 13 милиона КМ. Власник депоније је Градско вијеће Мостара. Највећи проблеми у раду депоније је што не постоји градско вијеће, тако да директор ником не одговора, а нико није власник и не врши надзор. Да би се добила околинска дозвола потребно је да иамте просторни план. С обзиром на то да  је та околинска дозвола била на малом простору ми је нисмо могли обновити јер је тај простор већ попуњен. Међутим, град Мостар нам је доставио просторни план гдје је велики обухват намијењен за ту депонију. Међутим, да би се та околинска дозвола издала за тај велики обухват, потребна је студија утицаја на околиш. ЈП Депонија је покренула два тендера, али оба су пала. Тек када ураде студију утицаја, могу послати захтјев за дозволу. Надам се да ће ново Градско вијеће донијети коначну одлуку да депонија остаје ту или да ће се наћи нова локација што би било боље.

БУКА: Али депонија и даље ради?

Грађани желе да се депонија измјести. Ја их подржавам, али одлуку о томе мора да донесе Градско вијеће или кантонална Влада. Да се Федерација бави тим, то не би било ово министарство него Министарство просторног уређења. Ја бих највише вољела да се овим грађанима помогнем,  и да њихове градске власти нађу нову локацију. Ако то ураде ја им могу помоћи у финансијском смислу да помогнемо финансирање студије утицаја на околиш да видимо да ли је нова локација прихватљива. Све док не донесу ту одлуку ја им не могу помоћи. То што они немају околинску дозволу и што је Влада ФБиХ рекла инспекцији да остави депонију да ради, да је не затвара управо зато да не бисмо гледали сцене које смо гледали прошлог љета гдје је сав отпад стајао на улици. То може изазвати другу врсту епидемиолошке опасности, заразе, појаве штакора, дјеца се не би могла  играти, не би се имао гдје одлагати тај отпад.

БУКА: Грађани криве Вас, најављују тужбу. Како им Ви одговарате?

Свако има право да тужи свакога. Ви када постајете министар знате да Вас не могу сви вољети, да доносите јако тешке одлуке и одлуке које се неће допасти свима. Између тога да 100.000 грађана буде у епидемиолошкој ситуацију и да се дјеца Мостара играју по смећу и тога да ради ова депонија, мислим да је боље да ради ова депонија. Грађани наравно имају право да туже.

 

БУКА: Казали сте недавно како је БиХ загађенија више од три пута од европског максимума. Шта сте ви урадили да то зауставите? Шта јесте и шта можете урадити?

Оно што је сврха Министарства је да унапријеђује законску легислативу. Ми смо у Парламент послали нови Закон о околишу који се усваја осам година, што је невјероватно. Годину и по стоји на Дому народа и из неког разлога не долази на дневни ред. У том Закону је имплементирано пет ЕУ директива. У извјештају ЕУ се спомиње да БиХ у погледу околиша слабо напредује и да ових пет директива није имплементирано у Закон. Ми смо прије пет година то послали у Парламент. Послали смо и Закон о заштити зрака, који је укључио и климатске промјене с обзиром на то да смо ми потписници Паришког споразума. Постојећи закон је поприлично добар и он је дефинисао да се Федерација бави мониторингом зрака. Када питате шта сам ја урадила, ми смо донијели Правилник о томе да је успостављен индекс квалитете зрака. Наравно тај индекс су обрадили и утврдили стручњаци из Федералног хидрометеоролошког завода и Завода за јавно здравство. На тај начин је тај невидљиви зрак који ми удишемо постао видљив, потпуно јасан и мјерљив. Тачно се зна какав је квалитет и састав зрака у одређеном граду или кантону гдје су постављене мјерне станице. Све друге политике доносе кантони. Сваки кантон треба да има кантонални план управљања зраком или интервентни план шта ако дође до узбуне. Да ли дјеца да не иду у школу, да ли пар-непар. Владе требају радити брже на томе да откривају узрочнике зрака.

БУКА: Министрице, недавно сам разговара са активистима удружења за Дољанку. Они кажу околишну дозволу није добио само ко није тражио, је ли то истина?  Они у Вама виде кривца за градњу МХЕ Дољанка.  Јесте ли Ви кривац?

Што се тиче МХЕ Дољанка, али и свих других МХЕ они углавном оптужују федерални ниво. Њихови начелници и општинска вијећа дају концесије. Дакле, проблем тих локалних заједница или нижих нивоа власти као што су кантони је што они неће и не желе да информишу грађане о одлукама које они доносе. Међутим, по Аархушкој конвенцији све што утиче на околиш, грађани имају право да добију те информације и глас грађана се мора слушати. Када се доносе просторни планови, концесије, када се дају водне сагласности потом све друге дозволе грађани имају прилику да се буне. Код Дољанке, ми смо имали уредну документацију. Општинско вијеће је дало концесију, кантонално министарство је дало водну сагласност, ми смо урадили околинску дозволу и тада се нико није бунио. Одржана је јавна расправа и ми смо обавијестили Општину и неколико мјесних заједница.

БУКА: Да ли је Ваша одлука могла бити другачија?

Када  стручне службе припреме околинску дозволу, то је документ за који они гарантују, односно водитељ поступка, он не цијени да ли је неки папир или уговор стваран или није, ми то сматрамо ваљаним документом. Када водитељ поступка проведе поступак, помоћник министра провјери законитост поступка. Уколико је законито проведен поступак, они то достављају министру на потпис. Уколико ја тада не бих потписала онда ја ускраћујем право инвеститору, а он има право да инвестира. Ипак, имате судску пресуду за МХЕ „Буна И“ и „Буна ИИ“ гдје је суд јасно показао да је водитељ поступка направио неколико грешака у извршавању Закона о управном поступку. Записник с јавне расправе није ваљан или вјеродостојан. То значи да је фалсификован или није јасно у записнику наведено шта су људи говорили на расправи. Три експерта су рекла да студију треба поправити. Међутим, водитељ поступка је ишао у корист инвеститора и није му скренуо пажњу да треба поправити студију утицаја на околиш. Издао је рјешење и послао министру на потпис.  

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.