Људи одлазе, а власт не реагује: "Иду и у Федерацију због 100% веће плате"

Тренд одласка радно способног становништва из БиХ , без обзира на ниво стручне спреме, се не смањује, а додатан проблем представља чињеница да људи одлазе са комплетним породицама.

Sara Velaga / 13. новембар 2019

foto: BUKA

 

Незадовољни системом, без обзира на економску ситуацију, неријетко одлазе искључиво ради могућности живота достојног човјека.

Био је то повод за данашњу конференцију “Економске миграције, узрози и посљедице” коју су организовали УГ „Раднички универзитет“ Тузла у сарадњи с Бањалучким социјалним центром „ Басоц“ . 

Одлазе многи, радно способни људи из ове државе. Највише се то осјети у медицинском кадру, за који више нико не може рећи тачан број оних који су напустили нашу државу. Предсједник Струковног синдиката доктора медицине РС Миодраг Фемић изјавио је како је једино извјесно да је највећи број медицинских сестара отишао, а уједно су и најтраженије. 

“Знамо само да нас је све мање, да смо све старији, да године носе своје, а да европско тржиште постаје благонаклоњеније и отвореније према тој врсти струке. Јасно је да ће од нове године бити далеко већи одлив кадра него досад. Врло једноставно, Србија повећава плате, Њемачка од 1. јануара смањује услове за одлазак, Хрватска такођер има квоту странаца који могу да раде. Примања су далеко већа него код нас и логично је да ће отићи.“

Додаје како нам не треба Њемачка, с обзиром да већ и у Федерацији имамо знатно боље услове за рад медицинског кадра.

„У Федерацији су преко 100% веће плате него у РС. Имамо већ примјера да колеге рецимо из Источног Сарајева прелазе у Федерално Сарајево и њима је плата од 100 до 120% већа. Нама неће требати Европа ни Европска Унија. Све што се тиче дринског слива то ће отићи у Србију, што се тиче савског слива отићи ће у Хрватску, централни дио ће отићи у Федерацију. А шта ћемо ми то ћемо тек да видимо“, закључио је Фемић.

фото: БУКА (Миланко Стојнић)

Свјестан је тог проблема и Миланко Стојнић, потпредсједник Синдиката металаца и рудара Републике Српске који каже како људи одлазе првенствено из економских разлога, али их и правна несигурност додатно наводи на одлазак. 

„Људи се брину за дјецу. Све је код нас неуређено, нема сигурности. Пријети се ратом. Људи све то скупе, одважу и помало тешка срца, одлазе са комплетним породицама. Нема економске сигурности, нема правне државе. Моја дјеца су завршила факултете и ја сада требам да доживим завршно понижење да након 60 и нешто година живота и много рада, као борац прве категорије, ратни војни инвалид, да ходам и да тражим гдје ће они да раде. Умјесто да то иде нормално.“

Стојнић додаје да су људи помало и уморни од пустих анализа, јер упркос томе што се свијету понуде информације, нико не ради ништа по том питању. А људи одлазе у потрази за бољим животом.

Одлазе они који су потребни, а упитно је да ли ће их ико наћи на тржишту рада овдје. Упозорава на то Златко Марин, предсједник Самосталног синдиката транспортне дјелатности.

„Осим економског питања људи одлазе из једноставних разлога. Политичко економска несигурност, психолошко малтретирање народа, радника, од стране владајућих структура у сарадњи са режимским медијима, као и бахато понашање послодаваца. Давање ниских плата. Досад је била прича ако ви нећете радити доћи ће неко друго. Сад је прича мало другачија, с обзиром на то да су отворене границе и да стручна лица одлазе. А ми остајемо без кадрова.“

Марин додаје како правна држава не постоји, јер су управо највећи кршиоци закона из правосуђа. И све то додатно наводи људе да одлазе, јер ће тиме имати могућност да живе без наведених проблема. 

„Вани је све уређено. Нема пријетњи од стране послодаваца, као што је то код нас. Нема размишљања да ли ћете добити плату или не. Нема притиска од страна политичких партија.“

фото: БУКА (Златко Марин)

Кључну улогу промјене, Марин види у политичарима, који се тренутно питају у овој држави. Али, како додаје, засад не види вољу и слух да то направе. Мишљења је да би се требала коначно успоставти правна држава, повећати плате, доприноси уплаћивати.

Упркос томе што су позвани предсједници кровних синдиката, али и представници владе и министарства рада, нико од њих се није одазвао. То је довољан показатељ шта они мисле о овом проблему, упозорава на то и Гордана Катана координатор пројекта "Радничког универзитета" Тузла. 

„То шаље јако ружну поруку према оволико битном проблему, јер оно што нама свима треба јесте да они који креирају економски, политички и социјални амбијент, кажу свој став. Постајемо земља стараца, одлазе нам људи у најпродуктивнијим годинама живота и то више нису оне миграције као у Југославији 60их и 70их. Данас одлазе цијеле породице. Постајемо земља без људи.“

Упркос вољи и ангажману синдиката и грађанских активиста, они не могу бити сами на том фронту. Упозорава на то и Катана, додајући да је неопходна већа подршка оних који креирају власт, али конкретнија од пустих обећања и популизма.

„Ми смо имали пљачкашку транзицију па смо добили раднике, па ратнике. Данас наводно имамо раднике, а заправо имамо робове“, закључила је Катана.
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.