Како млади користе медије и која је корист од медија

Према Студији о младима из 2014. године,  83,4% младих свакодневно је онлине. Друштвене мреже су  најчешћи медији које користе, али ипак највише вјерују порталима.

Slađan Tomić / 15. август 2020

Foto: Buka

 

Тако је и у случају 25-годишњакиње Лејле Ибруљ. Будући да је бацхелор хемије, најчешће прати стручне медије у едукативне сврхе. Што се тиче свакодневног живота, информисаности о Цовид 19, најчешће пратим онлине медије, БУКУ највише, али пратим и Ал Јазееру Балканс и Н1“, прича Ибруљ за БУКУ. 

Додаје да је данас тешко вјеровати медијима, али да увијек постоје алтернативе попут портала БУКА. 

„Сматрам да медији иду у сензационалистичком смјеру. Мислим да би људима више користило да се нађе више новинарских садржаја за едукацију. Мада већина медија данас ради кликбејт, што је разумљиво, јер живе од тога“, каже нам Ибруљ, која је и сама некада писала за омладински часопис „Превентеен“.

Лејла Ибруљ

Дијелом разочарана у маинстреам медије, апелује на медијске професионалце, новинаре и власнике медија да публици понуде више едукативних садржаја. ”Да не гледамо ријалитије, већ да нам медији понуде нешто корисно“, каже Лејла.

Ајдин Башић има 30 година и живи у Сарајеву, гдје ради као ветеринар. Каже да забавни и тривијални садржај уопште не прати. „Медији ми помажу искључиво како бих дошао до информативног и едукативног садржаја. Иако највише читам стручне медије, сматрам да морам пратити и локалне медије, јер је битно  бити информисан, да знамо шта се дешава око нас и у нашој околини“, говори Башић о начину на који конзумира медије. 

Ајдин Башић

Админ Лакота има 19 година и каже да медије не користи за посао, нити за едукацију, јер тек треба да упише факултет. „Мало мање гледам телевизију, док, напримјер, пратим Клиx, који извјештава о стању током пандемије Цовид 19“, каже у разговору за БУКУ овај млади Сарајлија. Додаје да, осим информација о пандемији, не прати информативни садржај, јер га више занимају спорт и забава. 

Админ Лакота

КАКО МЕДИЈИ МОГУ БИТИ КОРИСНИ МЛАДИМА

Млади би у медијима могли пронаћи информације о томе шта се дешава у свијету, каква су економска и друштвено-политичка кретања, како би на основу тога знали шта да раде, чиме да се баве, гдје да се позиционирају као грађани свијета и гдје да пронађу свој комад неба.

Ово је мишљење  главне и одговорне уреднице Медиацентра, Елвире Јукић Мујкић, која каже да медији младима могу бити инспирација и мјесто гдје могу пронаћи нове идеје. Она наводи да су анализе Медиацентра показале како многе редакције немају капацитете да извјештавају о темама које су важне за специфичне групе попут младих људи, али да квалитетних медија у БиХ и даље има. 

Елвира Јукић Мујкић

„Медији могу и свакако треба да помогну младима. Медији и постоје због грађана и због младих као једне групе грађана унутар популације. Мислим да су медији данас изгубили едукативну улогу и ми у Медиацентру указујемо медијима на то да је дио новинарског задатка и разлог зашто медији постоје да едукују, а не само да забаве“, напомиње Јукић Мујкић.

„Медије треба користити, не само за забаву, већ и за учење нових ствари, истраживање о путовањима, добијање нових ширина, које нам нови савремени простор омогућава“, савјети су психологиње Джелиле Мулић Чорбо младима. 

„Како то да постигнемо, тако што учимо младе како да користе савремене медије за све те сегменте. Сад нам је пандемија Цовид 19 показала колико нам је значајан тај савремени медијски прстор и колико нам је он омогућио да останемо повезани, да останемо конектовани, да останемо емоционално повезани, иако смо физички раздвојени“, констатује Мулић Чорбо. 

Медији не морају бити само извор информација и идеја, нити остваривања контаката. Млади медије могу користити и на друге начине. 

„Они медије могу користити као платформе путем којих ће објавити сва своја незадовољства. Баналан примјер, студенти на бројним факултетима плаћају кориштење електронских библиотека, које уопште не постоје. Велики број новинара о томе ништа не зна. Млади  би могли да обавијесте новинаре о ономе што доживљавају и да им помогну да од тога направе квалитетне новинарске приче, које би могле да воде ка промјени понашања јавних институција“, савјет је дугогодишње новинарке и активисткиње Рубине Ченгић. 

Рубина Ченгић

Додаје да млади имају проблема и са  здравственим осигурањем, са образовањем,  незаконитостима приликом уписа на факултет, приликом полагања возачког испита.  Њена препорука младима је да медије искористе као средство и помоћ у намјери да побољшају квалитет живота.

ПРЕПОРУКЕ ЗА МЛАДЕ КАКО ПРОНАЋИ КРЕДИБИЛНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Све што видите на друштвеним мрежама није увијек тачно. 

„Зато што се на друштвеним мрежама, поготово посљедњих година, измијешао уреднички и новинарски садржај са садржајем који изгледа као такав, који дијеле људи који можда желе да остваре неки циљ, ширећи непровјерене информације. Некада је то јако опасно, као сада када имамо критичну епидемиолошку ситуацију.  У оваквим ситуацијама је јако важно да знају препознати разлику између уредничког садржаја и садржаја на друштвеним мрежама“, подцртава главна и одговорна уредница Медицентра. 

Новинарка Рубина Ченгић младима савјетује да прво поведу раучуна о квалитету медија који конзумирају. 

„То је прилично једноставно. Морају да провјере да ли медиј има импрессум, да ли су садржаји потписани, да ли у импрессуму постоји контакт, емаил адреса за приговоре“, појашњава Ченгић начине на које млади могу да провјере кредибилност медија. 

Важно је константно и много читати. Није довољно прочитати један чланак или пратити само један извор информација. То није било довољно ни у вријеме када није било интернета, а данас је то поготово недовољно. 

„Праћење једног портала није довољно да се можемо сматрати информисанима и није довољно да пресудимо да ли су медији кредибилни или нису. Зато је потребно пронаћи више извора информација који ће задовољити наше потребе“, препоручује Јукић Мујкић. 

Савјетује да млади, ако желе пронаћи кредибилне информације, настоје препознати на који начин су креирани медијски садржаји које читају, гледају или слушају. Додаје да основно питање које млади треба да поставе док конзумирају неки садржај јесте ”има ли ишта сумњиво у њему, да ли се информација презентује на основу чињеница, података и званичних показатеља, или заправо читате неки лични осврт, претпоставке и непровјерене ствари“. 

Чак и када је у садржају наведен извор информације, и даље је важно знати препознати да ли је тај извор релевантан за ту тему и да ли су информације провјерљиве, да ли их износи стручна особа и да ли постоји скривени мотив за неке тврдње. 

„Све ово зовемо медијска писменост. Све ово није једноставно и не може се научити брзо, него је потребно цјеложивотно учење, најбоље од самих почетака образовања, и, наравно, важно је уз све ово и квалитетно опште образовање и информисаност о свијету који нас окружује“,  смјернице су главне и одговорне уреднице Медиацентра. 

КОЛИКО ДНЕВНО КОНЗУМИРАТИ МЕДИЈЕ?

На питање из поднаслова нема јасног одговора. Одредница о временском интервалу подношљивог и препоручљивог конзумирања медија не може се одредити колективно за групу грађана, али може за појединце. 

 „То вам у принципу зависи од више фактора, да ли се ради о дјетету у доби од осам или од петнаест година или се ради о студенту. Има младих који су повучени и којима је једини начин ступања у контакт  преко медијског простора, а то зависи и од културе којој припадамо“, стручно је мишљење психологиње Мулић Чорбо. 

Джелила Мулић Чорбо

Живот је незамислив без медија. Све више смо и сами један вид медија. Бити информисан значи бити у току и бити способан да се оријентишете у мору информација, али ни у чему, па ни у конзумирању медија не треба и не смије се претјеривати. 

„Ако комуницирамо стално, ако је наш живот сведен на друштвене мреже, ако нам одузима од сна, то нам је довољан показатељ да морамо да се искључимо. То подразумијева и телефон, друштвене мреже, ТВ, читање на таблетима. Ако примијетимо да не можемо издржати пет минута без интернета, то је показатељ да смо загрлизи у то и да смо постали овисни о том медију“, упозорава Мулић Чорбо. 

Идеална доза не постоји, али ако не можете другачије да ограничите своје вријеме проведено онлине, онда то вријеме мора бити пропорционално времену које проводимо оффлине, у друштву других људи, савјетује Мулић Чорбо. 

Медији и јесу настали из потребе да грађани буду информисани о стварима које утичу на њихов живот, а ако се правилно користе, од њих млади могу имати вишеструку корист. 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.