Како и зашто грађани у БиХ славе Бидена, а гласају за трамповске вриједности?

По узору на грађане САД-а и грађани БиХ су се подијелили у два табора током избора за предсједника најмоћније државе свијета. Оне за и против Доналда Трампа односно Јоа Бидена.

Slađan Tomić / 10. новембар 2020

Трамп симболизује политичара спремног на све зарад власти, а његове изјаве често не доликују ни потпуним аматерима у политици. Трампа његови противници називају расистом, пријетњом по националну сигурности и пријетњом по демократију. Доналд Трамп је банализовао пријетњу новог вируса, а грађанима је препоручио да пију варкину. Познат је и као противник илегалних миграција, толико радикално да је предлагао да се мигрантима пуца у ноге. С друге стране Биден се представља као политичар и будући предсједник свих америчких грађана. Док Трамп често користи језик мржње, насиља и позива на подјеле, Биден позива на уједињење нације.

Све ово, за Биденове сљедбенике је борба између идеологија, а не индивидуа. Тако Бошњаци у БиХ подржавају Бидена, налазећи у њему личност која би могла стабилизовати односе на Балкану, а неки се чак надају измјени Дејтонског споразума. Насупрот тим мишљењима, Срби славе Трампа, а Бидену замјерају позивање на бомбардовање Србије.

Несумњиво, Биден је особа која би свијету могла вратити повјерење у америку као симбол демократије. Његову побједу славиле су и Сарајлије, у колони аутомобила, а Вијећница је била освијетљена њему у част. Од политичких личности, највише су славили у СДА. Истој оној гдје кандидати јавно пријете противкандидатима да их неће бити, у истој оној СДА гдје се корупција правда учешћем у рату и истој оној СДА којој смета остваривање основних људских права попут права на сексуални идентитет. Нимало Биденовски. Тако ће они који славе побједу здравог разума имати прилику да у сарајевској општини Илиджа изаберу начелника који не зна изговорити име општине у којој жели бити начелник. Несхватљива је појава да грађани славе Бидена, а гласају за домаће персонификације Доналда Трампа.

То је, прије свега, „увлачење у дупе“ новом америчком предсједнику без било какве потребе и ефекта, не желећи да прихвате чињеницу да у политици не постоји љубав, већ само интереси, каже социјални психолог Срђан Пухало.

 „Љубав Бошњака према Бидену је потакнута "подгријавањем" изјава током рата у БиХ гдје је он подржао већу улогу Американаца и НАТО-а у БиХ. Одатле потиче и неповјерење Срба према овом политичару. Наравно, ово не значи да ће Бошњаци прихватити вриједности које промовишу америчке демократе, нити се те вриједности могу аутоматски пресликати у БиХ. То је још једно наивно схватање политике, с надом да ће сада Америка безрезервно бити на страни Бошњака у БиХ, па чак и по цијену да занемаре своје интересе“ каже Пухало.

Управо те вриједности потребне су земљама широм свијета, па и у БиХ у којој Биден никада не би могао бити предсједник јер није ни Бошњак, ни Србин ни Хрват.

Социолог и академик Славо Кукић запажа да Бидена подржава само дио грађана, а дио је на страни, како каже, највећег америчког политичког кловна.
„И успут, на страни човјека који је потенцијално највећа пријетња, не само Америци него и савременом свијету уопште“ каже академик Кукић.

Док здраворазумску политику на глобалном, односно америчком нивоу подржава значај дио грађана, на локалном нивоу те се вриједности губе.

„Чињеница да релативно највећи дио грађана БиХ у властитој земљи подржава трамповске менталне и политичке структуре – и они који у америчком случају подржавају Трумпа, али и они који аплаудирају Бидену – говори у прилог тези како је националистичка излуђеност код босанскохерцеговачког човјека изазвала неку врсту менталнога суноврата“ оцјењује Кукић.

 Реаговања у БиХ су постала изван сваког постулата логичног закључивања. Све то демонстрира једну чињеницу – босанскохерцеговачко друштво наставља цивилизацијску декаденцију која се не уклапа  ни у каква, ни логичка ни теоријска правила.

„И које слиједи само једну шпранцу – колико је једна свјетска партија или њен лидер у служби нашег националног интереса. А тај интерес је, по својој логици, изван сваког хуманистичког дискурса и по дифолту трамповски. И то не вриједи за ову или ону националистичку олигархију него за све њих у истој мјери“ додаје Кукић.

Дистанцирајмо се сада и од етничких идентификовања  са два америчка предсједника, оног на одласку и оног у доласку и посматрајмо реакције бх јавности као реакцију једног друштва у цјелости. Већи дио јавности, подржани медијским извјештавањем слави побједу кандидата који је добио највише гласова у историји америчких избора. У преводу, грађани су за друштво без подјела, друштво свих њених грађана и друштво у коме етничка и религијска припадност, као ни боја коже нису битни. Но, када изађу на изборе грађани својим гласовима показују нешто друго: опредјелјују се за друштво етничких подјела, за корумпиране лидере, па чак и за ратне злочинце. Недослиједно и контрадикторно.  

 


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.