Инфектолог Бакир Накаш за БУКУ: Након избора ћемо имати 2.000 инфицираних дневно, школе не треба затварати

Боље је наставити одржавање наставе како је предвиђено наставним планом и програмом.

Slađan Tomić / 28. октобар 2020

Боље је наставити одржавање наставе како је предвиђено наставним планом и програмом.  

Познати сарајевски љекар, инфектолог, Бакир Накаш за БУКУ говори о узроцима повећања броја обољелих, пројекцији раста новоинфицираних, те како смо дошли да тога да правимо изолаторије у зградама образовних институција. Каже како након избора можемо очекивати раст броја обољелих, па можемо очекивати калстере „гласање“.  С друге стране, власти затварају школе, иако нема опасности за дјецу. Истиче и проблем политичког именовања директора здравствених установа које назива послушницима. Каже да ће нас ти послушни довести до ситуације да ће се и оно што је вриједило и што смо у рату и након рата успоставили врло брзо  истопити и имаћемо послушнике на мјесту директора, а систем ће пропасти.

БУКА: У Босни и Херцеговини имамо све већи број инфекција ЦОВИД-ом? Зашто? Остали смо некако ускраћени за одговор на ово питање.

То је дефинитивно оно о чему смо ми говорили - други, неко би рекао трећи вал. Превидјели смо да ћемо љетос имати одређени пораст заражених, али ситуација је таква да улазимо у трећи вал. Ово није само ситуација у БиХ, већ и у региону и у Европи. Ово је одговор вируса на вријеме и на однос према онима који су осјетљиви на његову појаву. У наредном периоду ћемо имати све већи број инфицираних, док не достигнемо одређени максимум када ће се то зауставити на једној разини, а онда постепено смањивати.

БУКА: Кажете да можемо очекивати раст броја инфицираних, која је Ваша пројекција тог тренда и до када ћемо имати бројеве 1000+ заражених дневно? Када  можемо очекивати веће промјене?

То је данас тешко рећи, не може вам рећи ни вирусолог, ни епидемиолог. Све зависи од провођења мјера које су нам зацртане. Ако се мјере буду радикално проводиле и одговорност грађана буде на већем нивоу, можемо очекивати да се број заустави на садашњем или евентуално смањење броја новообољелих, али ако се наставимо понашати као што смо се понашали до данас, број ће расти.

Сада имамо изборе, предизборне активности, свједочили смо да је у Хрватској, Србији и Црној Гори био нагли скок након избора. Можемо очекивати и због избора, временских прилика и непоштивања мјера да ћемо  врло скоро прелазити 2.000 инфицираних дневно, што ће за здравствени систем бити велико оптерећење.

БУКА: Могу ли бирачка мјеста бити нови кластери? Може ли ту доћи до ширења заразе?

Сигурно. Видите, знате шта још могу бити кластери, кластери могу бити и редови испред домова здравља и болница ако се не буде поштовала дистанца од два метра. Ја нигдје нисам видио ту дистанцу, срећа грађани носе маске. Што се тиче бирачких мјеста, и редова у којима грађани чекају гласање, сигурно се неће поштивати мјере. Тако да можемо очекивати кластер гласање, кластер бирачко мјесто.

БУКА: Директорица КЦУС-а каже да нам пријети колапс здравства? Је ли то истина и како је могуће да недостају болнички капацитети, а прије ЦОВИД-19 смо чули како Федерација има хиљаде болничких кревета?

Када узмемо стандарде, онда можемо према тим стандардима говорити да ли је здравствени систем достатан када се тиче простора, па самим тим и кадрова. Оно што је проблем у БиХ и препорука Свјетске банке и Свјетске здравствене организације прије пандемије је да се смање болнички капацитети због промјене приступа лијечењу од куће и у увјетима гдје треба имати прилику да будете уз породицу. Тренд у свијету је да се смањи број постеља. Нажалост,  у оваквим ситуацијама, то не може бити тренд, мора бити пораст постеља. Оно што је најгоре можемо ми имати и кревете, и респораторе, али битнији су тимови. Тимови који су оспособљени за пружање здравствених услуга овог нивоа, а то је интензивна терапија. Оскудни смо с тим кадровима. Можда већи центри попут Сарајева, Тузле, Мостара, Зенице имају те тимове, али  центри у мањим кантонима гдје је мање тимова, немају ту прилику да имају довољно кадрова.  

БУКА: Када смо код терапије, прати ли БиХ трендове у свијету и како се борити против надриљекарства на друштвеним мрежама?

Битно је да пратимо трендове медицине засноване на доказима. Не можемо примјењивати сваку терапију или сваки приступ лијечења које је неко покушао јер су многи приступи у експерименталној фази лијечења. Морамо избјегавати тренд друштвених мрежа да људи врло слободно и отворено дају препоруке у рангу љекара, са толико храбрости о врсти лијекова које се узимају да је то забрињавајуће. Ако народ буде пратио те препоруке, а немајући у виду све оно што љекар и фармацеут у препорукама предложи знају евентуалне компликације, може изазвати компликације, па и смрт.

БУКА: Говори се о онлине настави, требају ли се затварати школе?

Видјели смо да дјеца и школска дјеца нису ризична група на том нивоу да их треба затварати у изолаторије и кућни притвор и пружати им онлине наставу.

Образовни систем да је могуће радити путем онлине наставе, такви би били и наставни програми. Наши наставни програми су такви да они подразумијевају боравак дјеце у школи, у разредима и подразумијевају директну комуникацију, размјену мишљења и активни рад. Из тог разлога сматрам да је негативно усмјерење уколико дјецу дефинишемо и усмјеравамо према онлине настави. Да ли ћемо ако дјеца наставе одлазити у школу имати заражену дјецу и наставнике, постоји могућност да дође до пораста, али то сигурно није на нивоу да то морамо одмах затварати.

Добри су примјери у БиХ, одређени кантони су извршили истраживања и утврдили да прокуженост школске дјеце с новим вирусом није већа од прокужености цјелокупног становништва, чак је и мања. Из тог разлога сматрам да је штетно по образовни систем приступати неконтролисаном успостављању онлине наставе. Боље је наставити одржавање наставе како је предвиђено наставним планом и програмом.  

БУКА: Доктор Драган Стевановић каже да смо прије 100 година за директоре болница бирали најбоље. Данас није тако?

Ми смо у периоду када је била социјалистичка власт и тај самоуправни систем и раднички савјети имали приче да се ту бирају подобни и именују они који су љубитељи власти. Дефинитивно су ти људи имали знања, а и ако нису имали та знања онда су се посветили том питању. Данас директори морају бити везани за менаджмент, пратити тимове и усмјеравати тимски рад и бити они који ће то водити, а не они који ће са стране посматрати како се то дешава. Данас је присутна ситуација да се за директоре бирају људи који су истовремено лијечници, чак и хирурзи, који су оптерећени радом у операционим салама и онда препуштају вођење таквих послова људима који нису усмјерени у том правцу. И Драган Стевановић и ја сматрамо да је раније био далеко правилнији однос према именовању него што је данас. Плус прича која ме увијек иритира је којој странци је припало неко мјесто. И према тој припадности, онда се бирају они који су послушни, а не који су способни. Ти послушни ће нас довести до ситуације да ће и оно што је вриједило и што смо у рату и након рата успоставили врло брзо се истопити и имаћемо послушнике на мјесту директора, а систем ће пропасти.

БУКА: Из Опће болнице кажу да се ниједан болесник не смије лијечити ван болница. Откуд уопште идеја да се пацијенти инфициранеи ЦОВИД-19 лијече ван болнице?

Та идеја је везана за раст новозаражених. Дефинитивно, свједочили смо и у земљама ЕУ да су људи смјештани у просторе изван болница, када су сви болнички капацитети попуњени. Ова констатација из Опће болнице се вјероватно односни на то да, ако имамо празне постеље, ван памети је да лијечимо људе ван болничких услова. Ако су простори окупирани и зачепљени, нормално је да ћемо користити и ванболничке капацитете, али за лакше случајеве. Тежи случајеви захтијевају болничко лијечење, пацијенти којима треба интензивна њега требају болничко лијечење.

БУКА: Кантон Сарајево нема министра здравља, колико то уопште утиче на борбу против ЦОВИД-19?

То је врло поразно и то је однос актуелних владајућих странака или шесторке или четворке или петака 13. Чини ми се да су они занемарили вриједност и значај здравствене заштите, поготово у времену у којем се налазимо и када Европа и свијет здравственој заштити посвећују посебну пажњу. И раније смо имали ситуације да смо именовали разне људе на разна мјеста и доводили здравствени систем до излуђивања, јер нису знали да руководе.  Оно што је поразно, у кратком временском периоду, два министра су отишла. Један је отишао због смјене владе, други је отишао због болести. Имали смо в.д. министра који је био економиста и био је неспособан да то буде. Влада КС нема лидера који се разумије у здравство, зато се и дешава да у Сарајеву и поред толико простора, толико кадрова, преко ноћи апелујемо дајте нам изолаторије на Грађевинском факултету, на Бјелавама, а не размишљамо да имамо толико празног простора. Овдје су се менаджери опустили и гледају само у свом атару, министар би био тај који би руководио цијелом ситуацијом.
 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.