Годишњица "Херцег-Босне": Славље упркос судској пресуди

Упркос чињеници да је Хашки суд правомоћно осудио лидере тзв. Херцег Босне због удружених злочиначких подухвата на 111 година затвора, обиљежавање годишњице оснивања Херцег Босне дочекало нас је и ове године. 

Sara Velaga / 18. новембар 2019

printscreen

А самим тим извукло и стара питања о томе шта овај дан значи људима у БиХ? 

Прошле годишњице обиљежиле су, с једне стране, изјаве да је Херцег Босна одговор на „српску агресију и бошњачку индолентност“ према одбрани Хрвата, а с друге, да се на тај дан слави „парадржава с циљем отцјепљења од БиХ“. 

Тако је један од бивших министара Херцег Босне, др. Божо Љубић приликом једног обиљежавања, поручио да Херцег Босна остаје „трајна инспирација, залог и обавеза и данашњим и будућим генерацијама хрватских политичара у БиХ на плану изградње државе БиХ и три једнакоправна и конститутивна народа“.

Међутим, чињеница је да је према пресуди Хашког трибунала, Херцег-Босна током рата у БиХ била поприште сукоба, етничког чишћења, убијања и прогона цивилног, нехрватског становништва. Осуђени су Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Валентин Ћорић, Миливој Петковић, Берислав Пушић и Слободан Праљак, који је по изрицању пресуде извршио самоубиство.

Готово три деценије касније, подијељеност по питању обиљежавања годишњице не престаје. Као и претходних година, и данашња годишњица обиљежава се у многим херцеговачким општинама уз присуство најистакнутијих представника ХДЗ-а и ХНС-а.

Тим поводом, Штефица Галић, новинарка и уредница портала Тачно.нет, за БУКУ је изјавила како овај дан обиљежавају и славе чувари наслијеђа етничког чишћења.

„Без обзира на то што раде, та нацифашистичка творевина је мртва и покопана хашком пресудом ХБ шесторци. Она је била зло у идеји и изведби и као зло је и завршила - на сметљишту повијести. Срамотно је да је још увијек покушавају оживјети деснило херцеговачко и хрватско славећи њене злочинце, а истовремено обнашају високе функције у власти БиХ, радећи константно на њеном уништавању, при чему им не смета грабљење бх. материјалних средстава.“

Галић додаје да је неопходно коначно разријешити злочине који су почињени у име Херцег Босне, као и извинити се жртвама, како би се кренуло градити праведније и боље друштво у нашој земљи. Ипак, како наводи, то, нажалост, нећемо задуго дочекати. 

Сличног је мишљења и политички аналитичар и професор Есад Бајтал, који за БУКУ каже да је ријеч о парадоксалном слављењу нечега што би требало да буде опомена и да се поштује, обзиром на судске пресуде. 

“Замислите једног странца који ће данас читати наше медије. Његов природни став биће чуђење. Ако то уопште може да означава онај степен шокантности одговора на такву пресуду једним слављем и обиљежавањем. Ми се ипак не чудимо, јер знамо с ким имамо посла. И то нам дође као нормално, јер је већ виђено. Увијек имамо исту ситуацију. Непризнавање суда.“

Бајтал упозорава и на већи парадокс, који се тиче ослобађајућих пресуда, као што је случај Готовине. Тада се, како наводи, нико није бунио, нити рекао да не признаје пресуду Хага. А данас је стање драстично другачије. 

„Какви смо ми то људи, односно какве су ово политике, шта нам оне то поручују? Да ли слављење нечега што је квалификовано са судске инстанце која се мора уважавати, значи правдање, да ли то значи и заговарање новог злочина и догађаја те врсте? Шта то значи за нашу будућност?“, пита се Бајтал.

Додаје да то данас значи како се суштински не признаје суд, не признају одлуке, али је још опасније шта то значи за нашу будућност?

„Они признају своје жртве, а оне које су починили не. Њихово лицемјерје и псеудополитике показују то. Увјерен сам да се не може живјети са два аршина. Човјек мора одабрати став и одредити се. Дејтон се чита овако или онако, зависно од потребе. Од прилике до прилике. А жртве, њима остаје само да пате и да се  чуде зар је то могуће. Зар је могуће да нико није крив, да се игнорисањем таквих пресуда може ићи даље и куд ће ићи даље то све, ако се тако односимо према таквој врсти пресуда?“

Закључује да су питања попут ових она суштинска, морална и етичка, која морамо поставити, а која су прије свега цивилизацијска питања. 

Истовремено, на недавном обиљежавању 25. годишњице оснивања Удружења и ветерана Домовинског рата Хрватског вијећа одбране ХБ, предсједник ХДЗ БиХ Драган Човић је рекао да је  Херцег Босна дала БиХ оно што нико други није, а то је могућност да и Хрватска осигура своју независност, али и да се очува хрватски народ унутар БиХ. 

Додао је како се ХЗХБ до краја уградила у садашње ткиво БиХ.

"Нема у 'Херцег Босни' никакве такозваности, међутим, немојмо се превише оптерећивати када они тако нешто говоре. Они имају своје стратегије без обзира у којем их временском периоду износе, без обзира је ли то вријеме када смо морали посегнути за Хрватском самоуправом или неко друго у 24. године од рата наовамо. Тих искушења ће бити, јер ми нисмо формално завршили оно што смо требали. Требамо штитити вриједности Домовинског рата и достојанство наших бранитеља на посебан начин. Добар дио власти и данас није завршио када је у питању правни мир БиХ, правно уређење БиХ", рекао је Човић, остављајући довољно простора тумачењу да је мир, у данашњој ситуацији парадокса прославе, врло недостижна категорија у БиХ. 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.