Експанзија становништва један је од највећих проблема свијета у 21. вијеку. Највећи проблеми сиромаштво и неписменост!

Свјетски дан становништва обиљежава се сваке године 11. јула...

BUKA/M.I.D. / 11. јул 2019

Foto: Ilustracija

 

Свјетски дан становништва обиљежава се сваке године 11. јула и његово обиљежавање установљено је 11. јула 1989. године од стране Управног савјета Развојног програма Уједињених нација, а први пут се о успостављању Свјетског дана становништва разматрало 1987. године, када је свјетска популација прешла пет милијарди.

Свјетски дан становништва има за циљ повећање свијести грађана о различитим питањима становништва, као што су важност планирања породице, родне равноправности, сиромаштва, здравља мајки и дјеце и људских права.

Ове године обиљежава се 51. годишњица Међународне конференције о људским правима из 1968. године, гдје је планирање породице по први пут глобално потврђено као једно од људских права.

Ове године не постоји специфична тема, али ће се глобално усредсредити пажња на неиспуњене циљеве Међународне конференције о становништву и развоју из 1994. године која се одржала у Каиру, гдје је 179 влада усвојило да су „репродуктивно здравље и родна равноправност кључни за постизање одрживог развоја“.

Експанзија становништва један је од највећих проблема свијета у 21. вијеку. Постоји неколико фактора који су одговорни за ову популацијску експанзију, а најважнији фактори су сиромаштво и неписменост. Расположиви ресурси на земљи су ограничени и са сталним растом становништва, веома брзо се исцрпљују и можда неће бити доступни у блиској будућности.

Нагли пад опште смртности становништва, који је почео узбрзавати већ након 19. вијека у развијеним земљама и ширити се свијетом уз развој привреде сматра се једним од главних постигнућа напретка друштва. Према извршеним процјенама очекивано трајање живота при рођењу порасло је с 30 година на 67 година у раздобљу 1800.-2005. године, што је довело до брзог раста популације, од једне милијарде у 1810. години на готово седам милијарди у 2010. години.

Од 1987. до 2019. године свјетска популација порасла је за 2,7 милијарди, односно са пет милијарди 1987. године на 7,7 милијарди 2019. године. Према пројекцијама до 2050. године, број становника Земље ће досегнути 9,7 милијарди и наставити ће да расте, достижући цифру од око 10,9 милијарди до 2100. године.

Африка је једини свјетски регион за који се предвиђа снажан раст становништва до краја овог вијека. Између 2020. и 2100. године очекује се да ће се број становника Африке повећати са 1,3 милијарде на 4,3 милијарде. Предвиђа се да ће број становника у регионима који укључују Сједињене Државе и Канаду (Сјеверна Америка) и Аустралију и Нови Зеланд (Океанија) такође расти, али спорије од Африке.

Очекује се да ће Европа и Латинска Америка имати смањење популације до 2100. године. Предвиђа се да ће европска популација имати врхунац од 748 милиона у 2021. години. Очекује се да ће регија Латинске Америке и Кариба премашити Европу у становништву до 2037. године прије него што достигне 768 милиона у 2058. години.

Према подацима Свјетске здравствене организације (WХО) просјечна доб становника свијета је 70.5 година али жене просјечно живе 73 године а мушкарци 68.

Густоћа насељености је врло различита. Земље с највећом густоћом становништва, изузимајући неке државе-градове и отоке, су Бангладеш (1,145 становника на квадратни километар), Тајван (651), Либанон (583), Јужна Кореја (519), Руанда (456), Низоземска (415), Хаити (411), Индија (406), Израел (402) Бурунди (384), Белгија (374), Филипини (354) и Јапан (335). Република Хрватска с 73 становника на квадратни километар територија налази се тек на 144 мјесту од укупно 255 држава и територија обухваћених пописом.

Најмногољуднија земља на свијету је НР Кина која на данашњи дан има 1.392.850.000 становника што чини 18,2% укупног становништва свијета. Друга је Индија с 1.334.140.000 становника што је мање за само 59 милијуна становника и очекује се да ће врло брзо Индија постати најмногољуднија земља на свијету. Треће Сједињене Америчке Државе имају 327.454.000 становника. С више од 100.000.000 становника слиједе Индонезија, Пакистан, Бразил, Нигерија, Бангладеш, Русија, Јапан, Мексико, Етиопија и Филипини. Република Хрватска налази се на 128 мјесту с, процјењује се, мање од 4.000.000 становника.

МЛАДИ

Свијет данас има највећу генерацију младих у историји – 1,8 милијарде младих људи, углавном у земљама у развоју, с огромним потенцијалом за помоћ у борби с главним изазовом човјечанства. Али великом броју младих ускраћена је могућност квалитетног образовања, проналаска пристојног посла, те судјеловању у политичком животу у свом друштву. Свјетски дан становништва прилика је да обновимо нашу преданост и помогнемо младим људима да постигну свој напредак у друштву.

Акција је хитно потребна. Много је младих људи који немају ресурсе потребне за уздизање из сиромаштва.
Младе дјевојке су најрањивије, што због дискриминације, сексуалног насиља, раног ступања у брак или нежељених трудноћа. Многи од младих који ипак имају срећу добити високу стручну спрему, на крају заврше без посла, у ниско плаћеним пословима или у оним пословима у којима не могу напредовати.

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.