Док Меркел спречава сукобе, политичарке у БиХ жртве сексизма

Истина је да је Вулић у више наврата износила самокомпромитујуће ставове, као што је недавно јавност била згрожена њеним идолопоклонством према Милораду Додику,  те омаловажавањем новинарске професије. Али то није и не може бити оправдање за сексизам.

Slađan Tomić / 07. август 2020

 

Ангела Меркел је, према писању појединих њемачких медија, недавно спријечила сукоб Грчке и Турске. Једна од најпоштованијих жена на свијету често се сматра политичким узором, но и она има неистомишљенике. Али када је критикују, критикују њене одлуке, али изглед никада. 

Жене у Босни и Херцеговини нису равноправне чланице друштва. Познато је да их је мање на руководећим функцијама, а када обављају исти посао као мушке колеге, мање су плаћене. Уколико су кандидаткиње на изборним листама, углавном су лошије позициониране и служе за испуњавање норми. Већином је за то криво друштво, али одговорност је и на женама. Онима које пристају на такве услове и које прећутно одобравају сексизам и мизогинију.

Тако, напримјер, у опису највеће опозиционе партије у БиХ стоји да је ријеч о политичкој странци која у средиште своје акције ставља "промоцију запослености, појединачног и колективног просперитета".  Реалност је нешто другачија. Умјесто просперитетног дјеловања у којем би жене и мушкарци били вредновани по свом знању, компетенцијама и резултатима, потпредсједник СДП-а БиХ Зукан Хелез босанскохерцеговачко друштво покушава вратити корак уназад, вреднујући жене на основу физичког изгледа. 

Зукан је, у настојању да се политички обрачуна са посланицом СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сањом Вулић, искористио њену полну припадност као аргумент против ње. „Имате љепоту Душанке Мајкић, мудрост Милорада Додика и поштење Николе Шпирића" рекао је Хелез посланици Вулић у одговору на њен претходни коментар. 

Иако је првобитно одбио говорити о овој теми, Хелез за БУКУ каже да нема намјеру упутити извињење, те да једино извињење треба да буде упућено њему, од жене којој је упутио сексистички коментар. „Није сексизам, да сам рекао да је згодна, добра... то би био сексизам. Комплимент је ако некоме кажете да је лијеп, то је ствар укуса“, покушава Хелез оправдати свој коментар.  

Управо овакав недостатак свијести свједочи о дубоко патријархалном друштву у којем мушкарац, сматрајући да је надмоћнији над женом, даје себи за право да коментарише изглед једне жене.

„То је у једном контексту, знате ко је особа, могу јој отац бити“, додаје Хелез, дајући простора за још питања, напримјер - да ли је размишљао да је такав „аргумент“ могао бити упућен његовој кћерки. 

„Какве везе има моја кћерка, логично је очекивати да јој неко врати и на тај начин када би била у дискусији. Прво, она се не би понашала као ваша љубимица“, не одустаје Хелез, алудирајући на то да аутор овог текста гаји наклоност према Сањи Вулић.  Хелез до краја разговора није хтио признати да је погријешио, а на наше питање да  ли је неко гласао за њега због љепоте, каже да је то могуће, али да је тешко улазити у разлоге индивидуа. 

Истина је да је Вулић у више наврата износила самокомпромитујуће ставове, као што је недавно јавност била згрожена њеним идолопоклонством према лидеру странке којој припада Милораду Додику,  те омаловажавањем новинарске професије. Али то није и не може бити оправдање за сексизам. Јер оправдања нема. Поготово за оне који желе да буду алтернатива Сањи Вулић и вриједностима које она представља, јер у том случају морају бити бољи од ње.  

Када је Дамир Никшић ономад вријеђао чланове тузланског огранка ове странке, СДП се наметнула као странка високог морала, у којој ће бити кажњени они који вријеђају, омаловажавају, и праве разлике.  Но, случај Хелез, да ли због високе функције, парламентарне моћи или подршке сексизму, демонстрира да се СДП и те како зна камуфлирати. Никшић је избачен, Хелез ни опоменут, ни позван на извињење. Страначко руководство шути. 

Шути и Форум жена СДП-а, који је сада изгубио морално право да осуди сваки други сексизам. Предсједница Форума жена СДП-а Азра Окић покушава бити неутрална јер није, како каже, „друштво једног лица“. О свему ће, каже, ускоро одлучивати уже Предсједништво.

„Ја лично сматрам да све што није тема дате тачке дневног реда, без обзира да ли се ради о особи мушког или женског спола, о томе не треба да се прича. Не бих подржала да се тако прича ни према мушкарцима, а поготово женама“, изнуђени је одговор Азре Окић, која за сада јавно није осудила испад свог страначког колеге. Није нам одговорила на питање да ли ће тражити искључење Хелеза из странке која се представља лијевом и демократском, а то значи странком у којој сполних и родних разлика нема. „Знате шта, не бих коментарисала то, нисам друштво једног лица, размотрићемо случај“, наводи Окић.

Она је, прије избора на мјесто предсједнице Форума жена СДП-а БиХ, била предсједница у два мандата Форума Жена Кантоналног одбора тузланског СДП-а. Тврди да није изабрана јер је најљепша, нити због своје фризуре. Ми јој вјерујемо, али требало би да то каже потпредсједнику своје партије. Но, за то треба имати храбрости и мотиве који су испред партикуларних интереса.

Једина реакција која је „јавна“ јесте она потпредсједника КО СДП-а Сарајево Самира Авдића, који је на Фацебоок профилу написао да су изјаве Зукана Хелеза непримјерене. Сматра да је то довољно, јер вјерује да  је сцреенсхот Фацебоок статуса већ отишао на циљане адресе. „Сцреенсхот је удбашки изум, а ја на то јако рачунам“, одговара Авдић на питање да ли ће се жалити органима странке. 

 „Као неко ко често наилази на непристојне коментаре засноване на мом изгледу и стилу, па у тастатурама политичких противника бивам хашишар, алкохоличар и слично, никада нећу подржати ружне коментаре на нечији изглед. У том контексту посматрам и изјаве свог партијског друга Хелеза. Не знам да ли је сексизам, али се граничи с њим и мизогинијом, те јесте непристојно и опасно по профилацију СДП-а као модерне партије која се бори, између осталог, и за друштво ослобођено од неопрезног језика и реваншизма заснованог на неаргументованом вријеђању“, додаје Авдић.

ПАРЛАМЕНТАРЦИ КОЛЕГИНИЦАМА УЗВРАЋАЈУ УВРЕДАМА

Бити парламентарка у БиХ није нимало лако, јер се мушки представници народа, у недостатку аргумената, сексистичким коментарима супротстављају женским представницима народа, тако тврди посланица СНСД-а Сања Вулић, која се захваљује колегама из ДФ-а који су стали у њену одбрану. 

„Изостала је реакција странке из које дотични долази, а која понекад воли истицати да је дио Социјалистичке интернационале, а за коју сам сигурна да овакве нападе по принципу аргументум Ад хоминем не толерише. Такође, ово је нешто чиме би се требале позабавити Комисија за равноправност полова Дома у којем је изјава изречена, као и заједничка Комисија за људска права. Закон о равноправности полова и Закон о спречавању дискриминације колега вјероватно мисли да није прекршио, јер га за говорницом штити имунитет, а  овдје се не ради о правној норми, већ људској, етичкој димензији у 2020. години“, каже Сања Вулић за БУКУ. 

Додаје да су изостале реакције Агенције за равноправност полова БиХ, али и реакције невладиних организација. „Ако се ово дешава жени која је посланик у Парламенту, шта се онда дешава свакодневно женама свих занимања и доби? Сања Вулић се зна заштитити и не треба мене бранити, али овај случај је прилика да се скрене пажња да се овакве ствари у нашем друштву не смију дешавати“, додаје Вулић.

НЕ ТИЧЕ МЕ СЕ ДОК СЕ МЕНИ НЕ ДЕСИ 

Иако сада говори о правима жена и пракси због које жене често буду жртве сексизма, битно је казати да Вулић није урадила много да се такво стање поправи. Штавише, дијелом је и сама крива због ситуације у којој се нашла, јер као државна парламентарка није показала интерес да мијења, ни свијест, ни законе који би кажњавали сексистичке испаде. Напротив, Вулић припада политици СНСД-а која одбацује све што је критичко, што има свијест, а у својим редовима његује и афирмише полтронство и послушништво. 

Вулић о сексизму не говори током парламентарних расправа, а те теме нема ни у њеним предизборним програмима. Људска права је претјерано не занимају, а политичку каријеру гради на причи о националном идентитету. 

КОЈА ЈЕ ТО КУЋА ЗА СВЕ НАС?

И док социјалдемократкиње шуте, чекајући да се састану, јер сексизам није хитна тема, па се о њој може разговарати док добро одвагају, неке бивше политичарке не шуте. Маја Гасал Вражалица, бивша посланица ДФ-а у Представничком дому, каже да је, док је сједила у истим клупама са Душанком Мајкић, видјела да она на сједнице долази припремљена и са аргументима. 

„Ако стремимо друштву толеранције, једнакости и равноправности, онда нам не би смјело бити у реду критизирати припаднике/це странака којима идеолошки не припадамо, а шутјети на мизогинију и увреде припадника странака којима смо идеолошки ближи/е. То ће рећи да они који се издају за социјалдемократе и чија странка се дичи традицијом и очувањем социјалдемокрације себи не би смјела дозволити да вријеђа друге и другачије по било којем основу. Ако ћемо шутјети на неприхватљиво и увредљиво понашање особа из партија које симпатизирамо, онда се ми ни по чему не разликујемо од оних који гласно и јасно вријеђају друге и другачије, а које бисмо ми радо промијенили на политичкој сцени“, каже Гасал Вражалица која успјешно води Академију за жене, на којој се често говори управо о компетенцијама политичких представника/ца, а физички изглед ту засигурно није релевантан. 

 „С друге стране још забрињаваја мук социјалдемократкиња, што у коначници доводи у питање и њихову борбу за равноправно друштво, друштво толеранције и једнаких могућности, особито борбу за права жена. Која ли је то Кућа за све нас и на којим темељима је планирају градити, можда је некима јасно, мени лично још није, а могуће да ми недостаје мудрости изабраних званичника мушког спола како бих схватила идејни пројект те и такве Куће“, каже Гасал Вражалица алудирајући на слоган СДП-а  „Кућа за све нас“. 

МУШКАРЦИ ДИКТИРАЈУ ПРАВИЛА

Иако је коментар изречен јавно, санкција за Зукана Хелеза још нема. Осим појединаца и појединки, нема ни јаче осуде од стране невладиног сектора, као да је сексизам друштвено прихватљиво средство политичког обрачуна. 

„Посланик Зукан је тиме рекао много више о себи него о својим колегицама из заступничких клупа. Ако нема довољно јаке аргументе на њихове контроверзне политичке ставове, онда је боље да шути јер оваквим мизогиним ставовима показује, не само недостатак аргумената и непознавање културе дијалога, већ и то да он жене мјери по љепоти, а мушкарце по мудрости и поштењу“, оцјењује за БУКУ политичка аналитичарка Ивана Марић

Додаје да законом загарантована равноправност сполова није проведена у пракси због тога што су мушкарци  заузели велику већину водећих функција, на којима имају могућност да одређују правила игре.

„Међутим, жене такође сносе велику одговорност за свој не тако повољан положај у друштву, јер су без великог поговора прихватиле, од мушкараца наметнута, правила игре. Ријетке жене које су се успјеле изборити за свој високи положај у друштву нам показују да је то могуће, али уз много труда. Колико је значајно да и жене буду укључене у политику, бизнис и све друге сфере живота показује нам пракса и различита истраживања која говоре у прилог томе. Државе које воде жене су се показале много успјешнијима у борби против пандемије. Фирме у чијим управама сједе и жене показују боље резултате“, додаје Марић. 

Да би се ситуација у БиХ промијенила, жене се морају борити се за своја права, а мушкарци у томе треба да их подрже, како би се промијенио менталитет и жене заиста постале равноправне с мушкарцима, не само на папиру, већ и у пракси. 

„БиХ је још већином патријархално друштво с јасно подијељеним улогама мушкараца и жена. Управо због тога, многим мушкарцима, посебно слабићима, сметају успјешне жене. Дјелимично јер у њима виде јаку конкуренцију, а дјелимично јер им смета што се жене мијешају у „мушке“ послове, умјесто да се удају, кухају ручак, спремају кућу и одгајају дјецу. Због тога они жене не желе прихватити као себи равне. Не могу они да схвате да жена може размишљати својом главом и без да јој неки мушкарац суфлира шта да говори, пише и ради. Њима је то непојмљиво јер они у кући вјероватно имају жене и кћерке којима они одређују границе па им сметају слободне и самосвјесне жене“, каже Марић, која је и сама недавно била жртва сексистичких коментара. 

Додаје да се коментари политичког дјеловања жена своде на сексистичке, шовинистичке и мизогине нападе, у којима се у фокус ставља сексуални, породични и брачни живот жене. 

„На тај начин покушавају дискредитирати жену као неуспјешну, неморалну и неостварену, па самим тим и све што таква жена каже не може се узимати заозбиљно. За њих је сасвим легитимно да на неки политички став жене одговоре са „удај се“. Никада нећете чути да ће коментирати изглед и стас мушкарца, његов брачни статус и његове сексуалне односе као нешто што је битно за нејгову каријеру, док је за жене то елиминаторни фактор“, детектује Марић, којој је недавно, због њених ставова, послана онлине порука „Удај се“. 

То је био одговор на њену критику, јер они који не прихватају аргументе, посебно жена, сматрају да жена став има само онда када је сама, а не зато што одбацује патријархални императив да је мучарац увијек у праву. 

„Да би се то промијенило, политичке странке би морале првенствено санкционирати своје чланове, који умјесто да нападају оно што је речено, нападају жене које су то рекле, а онда да се траже и строже санкције за такве изјаве“, мишљења је Марић. 

СЕКСИЗАМ КАО ИДЕОЛОГИЈА

Најмоћнија жена свијета Ангела Меркел, њемачка канцеларка,  важи за храбру, одважну и самоувјерену политичарку, која је узор демократског вође. Ни Доналд Трамп, ни Владимир Путин, нити било који други политичар, немају надмоћ над Меркел јер је она жена. Напротив, врло поштована и одважна политичарка стајала је на црту свјетским лидерима. Чак и онда када су је и унутар њене земље, али и Европске уније, оптуживали да води промигрантску политику, но Меркел је показала да је демократија њен императив, а њемачка економија доказ да је она успјешнија од многих мушких колега у послу политичара. О њеној љепоти политичари у БиХ никада нису говорили. Углавном су ишли по савјет. Зашто у Њемачкој политичари говоре о економији и способности, а у БиХ о љепоти политичарки, за БУКУ коментарише социолошкиња свакодневног живота Сарина Бакић. 

„Босанскохерцеговачко друштво је и даље дубоко идеологизирано друштво у скоро свим аспектима живота. Ту, наравно, спада и сексизам, чија је полазишна тачка у томе да се разлике међу половима одражавају на положај и перцепцију у друштву. Оно што забрињава јесте да у неким случајевима постоји и мизогинија, која представља мржњу према женама и њиховом успјеху, њиховој афирмативној улози у друштву. Међутим, коријен појаве сексизма у БиХ се налази и у конзервативизму овог друштва, гдје се улога жена перципира неважном у односу на улогу мушкараца. Надаље, цијели јавни дискурс јесте дискурс спектакла, што у основи привлачи пажњу људима, који опет немају развијено критичко мишљење, нити свијести о штетности ових и сличних појава“, коментар је ове социолошкиње и професорице Факултета политичких наука у Сарајеву.

Управо душтво сепктакла образује и одржава бахате политичаре. Политичка бахатост је када Сања Вулић обезвријеђује посао новинара, али је бахатост и када колеге на њене испаде реагују неприхватљивим коментарима . 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.