Биће Босне, али питање је хоће ли бити нас да славимо, јер нико не жели славити гладан

Данас је један од оних дана, када поново ентитетска граница прави подјелу и по важности, али и самом признавању овог дана.

Sara Velaga / 25. новембар 2019

printscreen

Дан државности Босне и Херцеговине, 25. новембар, дан је у којем је потврђен континуитет државности БиХ у Мркоњић Граду, на Првом засједању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ). Опредјелјенје учесника ЗАВНОБИХ-а је било југословенско, а БиХ је тада успостављена као федерална јединица нове Југославије. У Федерацију БиХ данас је празник, док је за Републику Српску ово још једна негација у низу или типичан радни дан становништву овог ентитета.

Како поново не бисмо дошли у крајност сукобљених страна ентитета, политика или политичких лидера, овај пут смо питали младе, шта је за њих Дан државности БиХ. 

Професорица и активистица Емина Джидић за БУКУ је рекла да би овај дан требало обиљежавати и на другачији начин, а не само свечаним сједницама, полагањем цвијећа на споменике и приредбама. 

“Требало би потакнути људе да на овај дан не гледају као на још један нерадни дан у низу. Ако ништа друго, барем бисмо га требали искористити за едукацију како окренути заставу како треба, јер свјесни смо да и то често погрешно радимо.“

Сличног је става и Амра Хасановић, пројектна менаджерка Академије за жене у Сарајеву, која сматра да би овај историјски датум требало да је важан свим грађанима и грађанкама БиХ, али се он често своди на потпуно супротна обиљежавања.

„Нажалост, мислим да се данашњи датум своди само на датум гдје дио државних институција и политичара/ки честита својим грађанима и грађанкама нешто симболично, док се дио државних институција и политичара/ки понаша као да тај датум у календару не постоји. Датум којем се, опет нажалост, важност придаје зато што је у једном дијелу државе нерадни дан, а другом радни, док је у трећем, да не заборавимо Брчко Дистрикт, радни дан, али који ће се симболично обиљежити дјечијим приредбама по локалним школама. Тако да, сретан нам радно-нерадни дан!“

Управо то необиљежавање у једном дијелу БиХ тужна је чињеница за овај историјски важан дан, мишљења је новинар Ајдин Камбер, који за БУКУ каже да ће бити потребно много времена и труда да би овај датум био прихваћен у читавој БиХ.

„Требаће времена да сви народи и грађани ове земље одају признање домовини у којој смо рођени и датуму којем је суштинска идеја заједништво. Сматрао сам да је то тешко извести са генерацијама које на себи носе бреме рата и да би млади могли бити ти који ће обнављати покидане везе и стварати сигурнију и сретнију будућност. Но, чини се како нове генерације нису сасвим задовољне односима и стањем у држави и гледају прилику да своју будућност граде негдје вани, што је потпуно разумљиво и оправдано.“

Камбер истиче да будућност БиХ није упитна, колико је упитна будућност њених грађана, од којих већина једва преживљава.

„Већи проблем је да ли ће кроз неколико денеција остати ико да слави тај или било који други датум. Морамо радити више на изградњи повјерења, суживота и изнад свега бољих услова за живот, јер нико више не жели гладан славити“, закључио је Камбер.

На слично упозорава и новинар Милан Илић, који је за БУКУ рекао да Дан државности треба бити празник државе свима који осјећају БиХ као своју земљу, али и онима који је воле и поносе се њоме.

„Нажалост, у великој мјери данашњи дан не признају Срби и Хрвати. Живимо у таквом друштву да се и не можеш поносити шта се све дешава у истој. Због Пазарића, због радника који раде и на данашњи празник, због одлива мозгова. Због низа других ствари. Ако се већ сви бусамо у прса како волимо своју земљу, требамо сви заједно нешто и урадити за своју земљу. А највише се бусају политичари, који су ту исту земљу свели на апсурд.“

Додаје да је срамота шта нам се дешава у 21. вијеку - да радници немају своја права, да нам дјецу вежу за радијаторе и то оправдавају, те низ других ствари. 

„Да нам буде како треба, требамо се ми млади побринути за то и са достојанством славити данашњи празник. Вјерујем да 50% људи данас ради, па их и брига за све. Када направимо нормалне услове за живот, можда једног дана сви будемо гледали нашу земљу као своју“, закључује Илић.

Ипак, многи су данас честитали празник на друштвеним мрежама, без обзира на услове у којима живе, што је посебно прокоментарисао активиста Емир Галијашевић, који је сатирично поручио: „Сретан нам Дан инстаграмске државности БиХ“. 

„На сваком другом сторyју пуно застава, те неких мудрих цитата од још мудријих Босанаца и Херцеговаца, од којих неки нису с нама живима већ извјесно вријеме. А већина их није уопште упозната с тим особама, него ето, ради реда“, говори Емир.

Додаје да је рођен '94. у Шведској, гдје је и провео добар дио свог живота. Из тог разлога, направио је паралелу са њиховим Даном државности, 6. јуном.

„Шведски млади корисници Инстаграма често нису успавани. Они не дочекују сваки 6. јуни с мањим бројем омладинаца у својој земљи, из године у годину, и с највећим егзодусом младих особа у Европи. Криви смо, ал' нам није потребно много да наредни 25. новембар буде бољи. Почнимо се понашати к'о савјесни грађани ове државе, за коју неко каже да јесте његова, а неко није. Изађимо на изборе наредне, казнимо ил' наградимо те особе које се буду пријавиле.“

У знак славља и поштовања дана који је био симбол јединства, вриједи честитати онима који славе Дан државности у држави подијељеној изнутра. Држави која свакодневно својим (не)системом тјера људе на исељавање, не даје много повода за славље, али и од сваке идеје успијева направити полигон за подјеле, па нам оне тако од свих идеја, нажалост, најдуже и трају.


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.