Александар Трифуновић: Постоје два начина борбе против Цорона вируса, у једном сигурно побјеђујемо, у другом сигурно губимо

Ово је заједничка битка, а не политичка, не страначка, а већ тако у појединим тренуцима почиње да изгледа.

Aleksandar Trifunović / 27. март 2020

Власти на државним, ентитетским и локалним нивоима би се у овим данима требали понашати солидарно и дјеловати координисано, те се прије свега клонити одлука које нису неопходне, а које својом исхитреношћу могу да допринесу ионако присутном осјећају несигурности и панике код људи.

У обраћањима не треба да изгледају као кловнови, већ као људи који знају шта раде. У супротном, доприносе кризи још више.

Сад би требало да се престану бавити политиком и популизмом, стицањем популарности. Власти никако не би смјеле фаворизовати медије које воле, јер у овом смо сви заједно и циљ нам је спашавање живота. Оглашивачи се повлаче, биће све теже радити постојећим медијима, барем не отежавајте. Не могу се стога полуинформације о кризи давати фаворизованим медијима, већ их кључни носиоци функција морају давати свим медијима и на једнако доступан начин у истом тренутку.

Не може се један дан у медијима говорити људима да не брину, да има довољно хране, да не купују залихе, а други дан увести ограничења које доведу до гужви, јер људи овдје на ријеч рестрикција реагују паником и то свако ко живи овдје зна.

Кинески сценариј је за сада умирио вирус зато што је држава преузела на себе све функције које је угасила ограничењем и блокадом кретања. Кад су затворили трговине, преузели су на себе снабдијевање становништва храном уз помоћ војске. Ако нисмо способни преузети комплетан кинески сценариј, онда га треба прилагођавати могућностима ове државе, не уздати се искључиво у појединачну способност ових људи који живе овдје.

Власти треба већ сада да нам покажу да су спремни на штедњу на свим нивоима, да се стави мораториј на све презентацијске трошкове, нове аутомобиле, недајбоже авионе и лускузне хелипотере, и на све оно што би у овој ситуацији било непотребни луксуз.

Економске мјере треба већ сад да буду дефинисане, тренутно их нема. Без тих мјера, људи ће затворити своје мале и велике фирме. Ако власти желе да сачувају фирме и раднике који ће пунити буджете, онда би већ сад требало донијети конкретне мјере подршке привреди, а не упорно понављати да буджетски корисници не треба да брину, а да се ниједном на исти начин не обраћају онима који пуне буджет, а то су приватници, они који стварају профит и нову вриједност. Ако се они униште, ако затворе своје компаније, растуре тимове годинама стваране, а без могућности рада и продаје услуга и роба их неће моћи задржати, кад прође пандемија, кренуће епидемија социјалне и економске кризе која ће трајати дуже од овога, а овом се још не види крај.

Ако погледате, државе у Европи и САД преузимају дио трошкова фирми и плата радника у свим земљама погођеним вирусом, нема другог рецепта ни овдје. Наравно да нам могућности нису исте, али се морају прилагодити у оквиру постојећих.

Зато сва средства међународне помоћи која већ стиже треба равномјерно распоредити, транспарентније него икад.

Наравно да ништа од овог није лако, зато је битно сада реаговати солидарно, пратити рјешења развијених земаља колико је могуће и укључити сву расположиву овдашњу памет у подршку борби да Цорона прође што безболније кроз ову земљу.

Ово је заједничка битка, а не политичка, не страначка, а већ тако у појединим тренуцима почиње да изгледа.

Треба рећи и стално понављати да се људи у огромној већини понашају одговорно и дисциплиновано, да се када су ријетко вани држе дистанце, да се све више носе рукавице, а ево и маске. Људима није лако, али су ДОБРИ у огромној већини и то треба поздравити, не генерализовати у обраћањима и љутити се на СВЕ људе, јер ако погледате кроз прозоре, на улицама већ данима готово да уопште нема људи, и нису СВИ људи безобразни и неодговорни, јесу НЕКИ, али не СВИ.

Дајемо све од себе, сви имамо исти циљ, то је само разлог више да будемо оптимисти, да сачувамо енергију, да мислимо на оне на које нико у овом тренутку не мисли, и да не престанемо мислити да ћемо ову битку ДОБИТИ.

Зато ова ситуација када смо рањени као друштво не смије да се користи у себичне политичке и страначке сврхе, тортуре и недемократска рјешења, кршења људских права.

На било какве назнаке оваквог понашања треба реаговати јасно и гласно, увијек, јер ниједна тренутна борба не може да буде разлог да се прекине неспрестана борба за слободу, једнакост свих пред законом, правду, побратимство људи.

Само тако Заједно можемо сигурно добити и ову битку, у свакој другој верзији, сигурно губимо.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.