14.08.2019
КЊИЖЕВНИК / Мирко Ковач: О Кишу и (једном) неспоразуму
Био је диван и јединствен пријатељ какав се само пожељети може. Он је данима могао вртјети, примјерице, ту причу о луткама, калемити на њу све могуће варијанте, викати на суговорника, ударати шаком по столу, да би наједном смирено прихватио аргументе с
27.06.2019
КЊИЖЕВНИК / Мирко Ковач: Вође покаткад остану дуго на власти, друштво не може да их се реши без великог зла
Сваки је народ кубурио с вођама. Револуционарне гомиле не могу без вођа; обезглављена маса их позива.
25.12.2017
Мирко Ковач / Мирко Ковач о Данилу Кишу – Духовни савез
Издавачка кућа „Фрактура” из Загреба објавила је књигу Мирка Ковача. Речима издавача Сеида Сердаревића: ‘Писање или носталгија’ наслов је који савршено описује садржај ове књиге од десетак есеја и записа у којима уз увијек присутну аутобиографску и мемоарску ноту Мирко Ковач износи своја пријатељевања, случајне или намјерне сусрете, сукобе и полемике. На овим се страницама, као у животу, као у кавани, сусрећу Ковачеви најбољи пријатељи, Данило Киш, Борислав Пекић, Миро Главуртић, и многи други сувременици – од Живојина Павловића преко Ранка Маринковића, Меше Селимовића или Иве Андрића па све до Милована Ђиласа и Вука Драшковића
07.01.2016
Мирко Ковач, Увод у други живот, 1983. / Мирко Ковач – Молитва за интелектуалце
Жао ми је свих оних интелектуалаца који гледају на једно око, који примају почасти а праве се да им није до њих.
12.11.2015
/ Мирко Ковач: Вође су напаст, чак и кад су спаситељи
Сваки је народ кубурио с вођама. Револуционарне гомиле не могу без вођа; обезглављена маса их позива. Вође су напаст, чак и кад су спаситељи. Увијек дојезде на неком валу, и у временима неких расула и криза. Када се појаве, лако се наметну.
02.08.2015
/ Мирко Ковач: Интелектуалци и вође
Сваки је народ кубурио с вођама. Револуционарне гомиле не могу без вођа; обезглављена маса их призива. Вође су напаст, чак и кад су спаситељи.
28.03.2015
/ Мирко Ковач: Жао ми је оних људи који би хтјели бити слободоумни, а по природи су својој кукавице
Жао ми је свих они интелектуалаца који гледају на једно око, који примају почасти а праве се да им није до њих.
27.07.2014
/ Мирко Ковач: Мјесто рођења је само детаљ у биографији
Злочинци су били хероји; у наопакој повијести то је правило. Фолклор, национализам, атентати – то су вриједности за које се исплатило борити.
06.01.2014
/ Алкохол и књижевност: Литература која тече
Бауделаире је тврдио да може чути говор вина, јер оно збори душом. Оно обавјештава онога тко га узима да ће можда у желуцу направити дармар, али кад се попне у мозак, ту ће извести најљепшу игру. "Из нашег сједињења родит ће се поезија", пјева вино тајанственим језиком. Бауделаире жали оне који ту пјесму никад нису чули. Само вино "свакодневно понавља своја доброчинства", све остало је пријетворно. Онда се нађу идиоти и осуђују човјека који "пијући вино испија генијалност".
13.10.2013
ПЈЕСНИКУ / Мирко Ковач: Сретан онај ко своју пјесму не плати главом
Бранко Миљковић (1934.–1961.) није морао умријети да би постао признат и славан; већ је то био за свог кратког живота. Из пјесничке генерације шездесетих, Миљковић је одмах назван “принцем поезије” и одмах сврстан у ред великих пјесника.