Emil Sioran


Kolumne

03.12.2019

ФИЛОЗОФИЈА / Емил Сиоран: Да сам послушао своје импулсе, данас бих био луд или објешен

Emil Sioran

Што више старимо, то нам карактер више слаби. Сваки пут кад нам пође за руком да будемо карактерни то нам смета и попримамо извјештачен израз лица. Отуда нелагода пред оним који осјећају убјеђење.

Kolumne

18.11.2019

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗАМ / Емил Сиоран: Чињеница да живот нема смисла разлог је да се живи, уосталом, једини који преостаје

Emil Sioran

Једини значајни догађаји у животу јесу ломови. Исто тако, они посљедњи ишчезавају из нашег памћења.

Kolumne

30.09.2019

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗАМ / Сиоран: Сваки бол, свака туга су – бескрајни

Emil Sioran

Ми црпемо нашу снагу из заборављања и из неспособности да замислимо многоструку истовременост судбина. Нико не би могао да надживи тренутно понирање у свеопшти бол, будући да је свако срце обликовано искључиво за одређену количину патње.

Tema

05.05.2018

ФИЛОЗОФИЈА / Емил Сиоран: Као да није било прилика да се нагодим с Богом!

Emil Sioran

Јувенал, посљедњи важан римски пјесник, и Лукијан, посљедњи истакнути грчки пјесник, прожели су свој рад иронијом. Ове двије књижевности завршавају иронијом. Као што би све, без обзира је ли књижевност или не, морало завршити.

Kolumne

11.03.2018

ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗАМ / Емил Сиоран: Све долази прекасно, све је прекасно

Emil Sioran

Облаци су промицали. У муклој ноћи готово да се могла чути хука коју су хитајући стварали. Зашто смо овдје? Какав смисао може имати наша бескрајно кратка присутност? Питање без одговора, на које ипак без трунке размишљања спонтано одговорих и не поцрвењевши што сам изговорио једну тако прослављену баналносг: “Зато да бисмо се мучили штоо смо овдје и ни због чега више”.

Kolumne

10.10.2015

/ Емил Сиоран: Приручник о страсти

Emil Sioran

Заклетва животу: Никада те нећу издати сасвим, мада сам те издавао и издаваћу те на сваком кораку. И када сам те мрзео, нисам могао да те заборавим. Преклињао сам те да те поднесем.

Tema

08.04.2011

/ Сиоран: Мизантроп меког срца

Emil Sioran

<п>Током боравка у Диепу 1947. Циоран је одлучио писати на француском. Видио је у томе најбољи начин еманципирања. Осим тога чинило му се да је Волтаиреов језик идеални идиом да се деликатно изразе двосмислени осјећаји. Прихваћање француског језика донијело му је исто толико среће колико и муке.</п> <п>

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.