Iako BiH, bez obzira o kojem se dijelu zemlje radi ima odlične uslove za proizvodnju zdrave hrane, realizacija bilo kakvih većih projekata te vrste za sada je gotovo nemoguća.Zbog toga se mali proizvođači sve više odlučuju na ovaj vid proizvodnje, iako je isplativost za sada simbolična.
Jedna od njih je Zijada Hasić iz Čelinca nadomak Banjaluke koja već nekoliko godina uz pomoć Centra za lokalni razvoj (CLR) Banjaluka proizvodi pekmez, domaće brašno, pasulj, vina i sirupe te druge proizvode čiji je kvalite neupitan: “Nema pesticida. Zet mi drži ovce zbog đubriva koje sam već pripremila. Zdravu hranu proizvodim zbog sebe i svoje familije. Zdrava sam, nikada me ništa ne boli…tlak, šećer to za mene ništa ne znači, ja ne znam ni kako glava boli.”
Proizvode teško plasirati
Zahvaljujući Centru za lokalni razvoj Banjaluka, Zijada je izlagala na nekoliko sajmova širom BiH gdje su njeni proizvodi bili zapaženi. Ipak, ne krije da je plasman proizvoda u ovom trenutku jedan od najvećih problema, uglavnom zbog svijesti ljudi koji još nemaju dovoljno povjerenja u proizuvodnju domaće, zdrave hrane: “Jeste teško prodati. Ima tog uvoza pa onda svijet ide tamo gdje je jeftinije, ne žele ni da gledaju nešto što je kvalitetnije, jer im novac ne dozvoljava. Ali svi mi možemo za sebe i za familiju na ovim prostorima proizvesti zdravu hranu.”
Centar za lokalni razvoj Banjaluka, na čelu sa predsjednicom Muberom Čavkom prije nekoliko godina počeo je sa organizacijom mreže za saradnju žena u BiH koje se bave proizvodnjom zdrave hrane. Zbog te inicijative proizvodi se mogu naći na sajmovima hrane u Banjaluci, Bihaću, Ključu i drugim gradovima u BiH. Inače centar kaže Mubera, ne nudi novac već pomaže svim zainteresovanim u pokretanju proizvodnje: “Ima ljudi koji odmah traže novac da bi nešto postigli. Ne radimo tako već moramo napraviti plan i program šta bi to oni radili, da li se to isplati, da li su u tome spretni. Onda krećemo mi društveni vodiči centara da im pomognemo.
Kalifornijske gliste, cvekla, krompir…
Centar pomaže i Jagodi Karać iz Banjaluke koja proizvodi sve što se može proizvesti sa zemlje i ono što je najbitnije sve je zdrava hrana: “Nije kvarljivo, nema konzervansa, nema vinobrana, nema ništa što se toga tiče. Nema s čim nisam pokušala raditi. Kalifornijske gliste imam, sa krastavcima radim, cvekla, krompir…Tako da ja baš uživam u proizvodnji tih proizvoda.To me čini srećnom.”
Ipak, svima je zajedničko da je tržište malo za ove proizvode. Vlast, bez obzira da li se radi o državnoj ili entiteskim, malo pažnje poklanja proizvodnji zdrave hrane zbog čega je BiH prepuna uvoznih proizvoda sumnjivog kvaliteta. Svi se slažu da je potreban intenzivniji razvoj ove proizvodnje ali i uspostavljanje certifikacijskih kuća koje za sada postoje samo u Federaciji BiH, kako bi se što više proizvoda moglo izvoziti na strana tržišta.
Preuzeto sa www.dw-world.de