Prema toj odluci, plan je da se u 2024. godini Republika Srpska na domaćem tržištu dugoročno zaduži 141,7 miliona, a na međunarodnom tržištu 810 miliona KM.
“Usvojeni budžet veći je za 212 miliona ili za četiri odsto u odnosu na nedavno usvojeni rebalans budžeta za 2023. godinu“, rekao je premijer Radovan Višković poslije sjednice Vlade.
U skladu sa zakonom o zaduživanju, dugu i garancijama, precizirao je predsjednik Vlade, kratkoročni dug ne može biti viši od osam odsto redovnih prihoda ostvarenih u prethodnoj fiskalnoj godini, pa prema prihodima iz rebalansa budžeta za ovu godinu, maksimalan iznos kratkoročnog duga u 2024. godini ne može biti viši od 337,85 miliona KM.
Srpska će garantovati za 500 miliona KM kredita
„Vlada je utvrdila i iznos garancija koje može izdati RS u 2024. godini. Ovom odlukom odobrava se izdavanje garancija Republike Srpske za zaduženja u 2024. godini do iznosa od 500 miliona KM, s tim da ukupna izloženost RS po izdatim garancijama ne može biti viša od ograničenja definisanog zakonom koje iznosi 15 odsto BDP-a u toj godini“, rekao je premijer.
Ministarka finansija Zora Vidović precizirala je da su u budžetu za narednu godinu planirani prihodi po osnovu poreza i doprinosa veći za deset odsto.
Na pitanje sa kolikom minimalnom platom za narednu godinu su baratali u Vladi kada su projektovali prihode od poreza veće za deset odsto, premijer Srpske odbio je da odgovori.
„Nećemo vam to otkriti. Mi imamo svoju analitiku i projekcije poreskih prihoda po tom osnovu, ali nismo računali sa onim što očekujete da vam kažem. Pitanje minimalne plate je pitanje za predstavnike Saveza sindikata, Konfederacije sindikata i Unije udruženja poslodavaca RS koji sjede u Ekonomsko-socijalnom savjetu RS i koji za to primaju mjesečnu naknadu u visini najniže plate.
Kad su se zadnji put dogovorili? Ja očekujem da se oni dogovore. To je njihova zakonska obaveza, a oni se kriju iza Vlade i premijera, jer je onda lakše tući po premijeru i Vladi“, rekao je Višković.
Vlada je danas usvojila i dopune Zakona o porezu na dohodak kojima će se se napraviti razlika između malog poljoprivrednika koji ima godišnji prihod do 50.000 KM i lica koje obavlja poljoprivrednu djelatnost u formi preduzetnika.
„Oni koji imaju manje od 12.000 KM godišnje ne bi plaćali porez, oni između 12.000 KM i 25.000 KM godišnje plaćali bi godišnji porez od 200 KM, a oni čiji je prihod od 25.000 KM i 50.000 KM plaćali bi godišnje 400 KM. Oni čak neće morati da vode poslovne knjige, već će im se poreska obaveza utvrđivati na osnovu njihove izjave o prihodima“, precizirala je ministarka finansija.
(Capital)