Istovremeno, inflatorni rizici su se povećali. Sve to dovelo je do promena i u kursevima stranih valuta.
Od kraja juna švajcarski franak jača i njegova vrednost u Srbiji prerasla je evro, što se do sada nije dešavalo. Zvanični srednji kurs franka iznosi 118,6 dinara, dok evro vredi 117,3. Šta je dovelo do rasta “švajcarca”?
Profesor Ljubodrag Savić za jutarnji program “Uhvati dan” Radio Beograda 1 kaže da sankcije koje su EU i SAD uvele Rusiji nisu toliko pogodile Švajcarsku kao ostale evropske zemlje.
“Sankcije ne funkcionišu kao što se očekivalo. Mnogi ljudi gube posao, mnoga preduzeća rade otežano, lanci snabdevanja su popucali, dakle, imamo stanje kome se niko u Evropi nije nadao i to je osnovni razlog zašto evro gubi na vrednosti”, kaže profesor Savić.
Dodaje da je to stanje neizvesnosti i velikih problema koji mogu biti još veći uvek pogubno za kurs, pre svega iz psiholoških razloga. U tom smislu, verovatno većina ljudi procenjuje da je Švajcarska mnogo stabilnija u odnosu na Evropsku uniju.
“Ne zaboravimo da je evro zajednička valuta za 27 zemalja koje su različite ekonomske snage, različitih nivoa efikasnosti privrede, navika, broja stanovnika. Zato ljudi u ovom trenutku mnogo više veruju u švajcarski franak u odnosu na evro”, ističe Savić.
Poverenje i oprez
Ipak, on zadržava dozu opreza jer su u pitanju tendencije koje ne traju dugo. Podseća na situaciju od pre pet, šest godina kada se švajcarski franak izjednačio sa američkim dolarom, ali je to trajalo kratko.
Ponavlja da je ključni faktor trenutno veće poverenje u švajcarsku državu.
“Ljudi kojima preti da izgube veliki novac ne znaju u šta bi uložili, jer im ništa ne deluje dovoljno sigurno i sada gledaju kako da najmanje izgube i njima se čini da najmanje rizika trenutno ima sa ‘švajcarcem’. To dovodi do jačanja franka i slabljenja evra”, kaže Savić.
Veliki prilivi od dijaspore i direktnih stranih investicija
Profesor Savić kaže da postoje dva suštinska razloga zašto se kurs evra već duže vreme ne menja.
“S jedne strane, imamo tradicionalno veliki priliv novca od naše dijaspore. To je tri do četiri milijarde evra na godišnjem nivou. S druge strane, imamo direktne strane investicije koje su na sličnom nivou. Kad se to sabere dolazi se do šest, sedam, a ponekad čak i osam milijardi evra i to, zapravo, drži kurs evra na ovom nivou i utiče na jak dinar u Srbiji”, objašnjava Savić.
Dodaje da ima još jedan razlog.
“Mislim da je to svesna odluka Vlade Srbije koja vodi politiku jakog dinara koja šalje poruku – jak dinar, jaka privreda, efikasna Vlada. Međutim, mi imamo i visoku inflaciju i veliko učešće javnog duga u BDP-u, tako da građani za plate, koje su značajno veće kada se izraze u evrima, praktično mogu da kupe isto ili manje nego što su mogli da kupe ranije”, smatra profesor Savić.
Saveti za naredni period
“Moj savet je isti kao i pre nekoliko meseci. U vremenu nestabilnosti, kada postoji veliki broj problema i kada se ne zna u kojem će pravcu sve ići, ako ljudi barem žele da očuvaju novac koji imaju, najsigurnije je da kupuju evro, a u novije vreme je dobro kupovati i investiciono zlato. Nije vreme za štednju u dinarima i to zbog inflacije. Vidim da se jedan broj ljudi odlučio i na kupovinu nekretnina, ali nisam siguran da je to najbolja alternativa, jer je cena stanova poprilično naduvana na srpskom tržištu i to će morati da ide naniže. Ko god je mislio da će zaraditi kupujući stanove po veoma visokoj ceni za kvadrat, nisam siguran da je napravio dobru akviziciju”, zaključuje profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.