Operativni zakon koji bi omogućio vraćanje štednih uloga Ljubljanske banke Zagreb i Ljubljanske banke Sarajevo vlada Mire Cerara namjerava prihvatiti do kraja ožujka, a najviše problema očekuje u procesu “verifikacije” tko na isplatu ima pravo, a tko ne, navodi ljubljansko “Delo”.
U slovenskom ministarstvu finansija najviše problema očekuju pri evidentiranju štediša Ljubljanske banke Sarajevo, navodeći da je ona nakon raspada bivše SFRJ bila “nacionalizovana”, da neke BiH štediše više ni nemaju štedne knjižice, te da su neki, možda i 15 odsto njih, svoje uloge u banci koristili u procesu privatizacije, time bili kompenzirani, pa sada od Slovenije nemaju pravo na povratak štednje.
U akcijskom planu koji je dostavila u Strazburu Ljubljana je navela da se može očekivati oko 300.000 zahtjeva i da će to za Sloveniju postupak njihove provjere biti znatan kadrovski i financijski zalogaj.
Sama isplata ne bi počela ove nego tek iduće godine i potrajala bi više godina, uz isplatu u ratama, pri čemu bi najprije bili podmireni štediše s najmanjim ulozima.
U dokumentu kojim je Savjet Evrope upoznala s time što je do sada napravila na provođenju presude Evropskog suda za ljudska prava i što su njeni slijedeći koraci, Slovenija je obećala da s provedbom presude neće odugovlačiti.
Slovenija je u akcijskom planu na koji Savjet Europe može uložiti primjedbe i zatražiti dodatne konzultacije takođe istakla da “finansijski teret” koji joj je određen presudom nije u skladu sa “načelom pravedne razdiobe” obveza bivših jugoslavenskih republika.
Time se sugeriše da bi preuzete obveze glede štediša Sloveniji trebalo kompenzirati drugim aranžmanima pri podjeli imovine nekadašnje SFRJ i da Ljubljana ostaje pri stajalištu da je stara devizna štednja u načelu “sukcesijsko” pitanje.
Visinu stare devizne štednje u podružnicama LB-a u Zagrebu i Sarajevu Slovenija procjenjuje na 257 miliona evra. Pri tome, Slovenija je navela da će visinu kamata odrediti radna grupa ministarstva finansija, “uvažavajući sve relevatne pravne i druge okolnosti slučaja”. No, štediše ne mogu računati na 6 odsto kamata jer u Ljubljani navode da je u presudi Europskog suda za ljudska prava pogrešno interpretiran slovenski zakon o kamatama jer je ta kamatna
stopa važila u poslovima između države i banaka, a ne u poslovanju s građanstvom.