Pored Medjunardonog monetarnog fonda (IMF) i Svetske banke (WB) Svetska trgovinska organizacija, kao treća medjunarodna ekonomska organizacija zaokružuje proces institucionalizacije u oblasti medjudržavne ekonomske saradnje. Dok su prve dve ekonomske organizacije “zadužene” za oblast medjunarodnih finansija (kratkoročnih i dugoročnih), Svetska trgovinska organizacija reguliše međunarodnu trgovinu. Ove tri organizacije su odlučujući činioci u donošenju i sprovođenju politke globalne svetske vlade.
Svetska trgovinska organizacija (engl. World Trade Organisation – WTO) je nastala 1. januara 1995., i naslednik je Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade, GATT), koji se potpisan 1947. i koji je ostao na snazi skoro pet decenija kao de fakto međunarodna organizacija. Sedište Organizacije je u Ženevi (Švajcarska), a ukupno broji 150 država članica.
U ekonomskoj nauci danas vlada jasno mišljenje da opstanak i razvoj privrede svake države potpuno zavisi od njene povezanosti sa svetskim tržištem. To posebno danas važi za male državice našeg regiona, koje da bi mogle trgovati sa drugim privredama moraju biti članice Svetske trgovinske organizacije.
Odluke nametane trgovinskim sankcijama
Nasuprot ugovora Ujedinjenih nacija, konvencijama Medjunarodne organizacije rada, ili multilateralnih sporazuma o zaštiti okoline, odluke Svetske trgovinske organizacije mogu biti nametnute trgovinskim sankcijama. Što daje Svetskoj trgovinskoj organizaciji više moći nego bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Tako autoritet WTO nadmašuje autoritet nacionalnih vlasti.
Za deset godina svog postojanja, WTO panel diskusije na kojima su učestvovali zastupnici korporacija su čak uspele odlučiti da: zakon SAD-a o zaštiti morskih kornjača predstavlja prepreku “slobodnoj trgovini”, da su ta prepreka nekada čak i SAD standardi čistog vazduha, kao i i zakoni o zaštiti delfina. Takodje i to da je zakon Evropske unije o hormonski tretiranoj govedini nelegalan. Prema WTO, čak i demokratski izabrani zvaničnici nemaju više pravo da štite čovekovu okolinu i zdravstvenu zaštitu ukoliko to nije u interesu programa slobodne trgovine.
Novembra 1999-e, 50.000 ljudi je protestvovalo u Sijetlu protiv Svetske trgovinske organizacije, zahtevajući više demokratije, socijalne pravde i ekološki održivu svetsku ekonomiju. Protest je uspeo da prekine trgovinske pregovore i da izbaci iz koloseka ekspanziju Svetske trgovinske organizacije.
Četvrta ministarska konferencija je održana 2001-e u Kataru, zemlji sa skoro nepostojećom slobodom govora. Iza zatvorenih vrata, bez prisustva javnosti i medija, izvršen je veoma veliki pritisak. Data su prazna obećanja da će se ova runda razgovora usredsrediti na razvoj i potrebe najsiromašnijih zemalja – prećutno priznanje nepravde postojećeg sistema. SAD i EU su tako uspele da lansiraju takozvanu Doha razvojnu rundu, pogrešan naziv epskih proporcija.
U 2003-oj proces se preselio u Kankun, Meksiko, gde su bogate zemlje tražile način za proširenje uticaja Svetske trgovinske organizacije. Međutim, značajan broj zemalja u razvoju se založio za to da bi prvo trebalo rešiti probleme nepravednog svetskog poljoprivrednog sistema, pre nego što se pokrenu nova pitanja.Tragično samoubistvo korejskog farmera Li Kjung Heja, prenelo je kolektivni protest civilnog društva iza zatvorenih vrata konferencije. Što je još važnije, alijansa najsiromašnijih zemalja je zadržala svoje zahteve. Pregovori su propali poslednjeg dana.
Zatim su u leto 2004-e, najmoćnije zemlje ostvarile minimalni konsenzus za nastavak pregovora dajući lažna obećanja o prevazilaženju problema u poljoprivredi.
Svetska trgovinska organizacija je održala svoju sledeću konferenciju 2005-e u Hong Kongu, Kina. Uprkos brojnih neslaganja, nastavljeni su pregovori o najvažnijim temama, kao što su poljoprivreda, usluge i pristup tržištu industrijskih proizvoda i prirodnih dobara.
Paradoksi kapitalističke globalizacije
Kapitalistička globalizacija je proces pun paradoksa. Obim spoljnotrgovinske razmene medju zemljama povećao
se nebrojeno puta. Svet nikad nije proizvodio toliko bogatstva, a još uvek veliki njegov deo guši se u elementarnom siromaštvu.
– Svakoga dana na globalnom tržištu novca okrene se više triliona dolara, što je ogromno povećanje u odnosu na zadnjih deset godina.
-Za pedeset godina globalno bogatstvo uvećalo se 6 puta.
-Dvesta pedeset pet svetskih milijardera poseduje više bogatstva od zemalja koje čine 45% svetskog stanovništva.
-Udeo najsiromašnije petine svetske populacije u globalnim prihodima u posljednjih je deset godina pao sa 2,5 % na 1,4 %. S druge strane, udeo koji ide najbogatijoj petini se povećao sa 70 % na 85 %. Danas trećina čovečanstva živi s manje od dolara na dan, dok su švajcarske krave subvencionirane s pet dolara dnevno.
– Velika Amerika danas svakog dana izdvoji deset miliona dolara za poticaj proizvodnji pamuka, a samo tri miliona za pomoć nerazvijenom svijetu.
-Četiri stotine bogatih Amerikanaca zaradjuju više nego 166 miliona Afrikanaca. Mnoge male zemlje su bogatije danas nego dvadesetak godina ranije usled delovanja kapitalističke globalizacije.
-Isto tako 54 zemlje sveta danas su siromašnije nego pre 1990-ih godina.
– Demografske procene govore da će 2050. godine na svetu biti devet i po milijardi ljudi, od kojih će nekih osam milijardi i trista miliona živeti u “trećem svetu”, uglavnom siromašnom.