Matematika je čudo i svakim danom sve sam više zahvalna svojim profesorima koji su nam pomalo gadili tu naučnu disciplinu upornim insistiranjem da se sve svodi na golu računicu. Evo, bio i drugi rebalans budžeta u Republici Srpskoj. Okvir isti, samo se malo šminkalo za posetu Glavne službe za reviziju i pokrivale kojekakve realokacije gde im mesto nije. Međutim, ono što javnosti nije rečeno jeste na šta nam se oslanja taj budžet od kojeg toliki treba da žive. Na moju veliku žalost, većina ljudi misli da je budžet nešto što Deda Mraz donese prvog juanuara veliko zaslugom naših vlasti, a ne nešto čemu svako od nas doprinese i kad popije čašu vode. Na sve se plaća porez, pa taj porez ode u tu kasicu-prasicu. Elem, dok su, recimo, indirektni porezi u 2007. godini činili 70% te prihodovne strane budžeta, u 2008. godini 67%, a u ovom drugom rebalansu budžetskog disbalansa 55%. Nije to, naravno, rezultat samo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ukidanja carina i svega onoga što nam stalno serviraju. Šta je, onda, sa unutrašnjim prometom, povećanim akcizama, poreza na svaku dodatu vrednost u procesu? To je slika stanja naše privrede, stanja kupovne moći i odraz toga kako nam je, zaboga, divno. Jer, sve ovo ima još jednu mnogo težu dimenziju. Dok su dugoročni krediti i zajmovi u 2007. godini činili 1,22% budžeta, u 2008. 1,60%, po ovom drugom rebalansu na samom kraju 2009. godine to je 12,25%!
Da malo još razradimo ovu matematiku za celu Bosnu i Hercegovinu. Godina 2005-ta je završena sa viškom od 149 miliona KM, odnosno bez PDV završili smo budžetsku godinu sa prihodima većim od rashoda za 149 miliona! Uvođenjem PDV-a u toj izbornoj godini, prihodi su bili veći od planiranih ili dotadašnjih za neverovatnih 589 miliona, dok su u 2007. godini prihodi povećani za 12%, ali i troškovi za celih 22%. Pa i pored toliko povećane potrošnje, na kraju godine je bio suficit od 227 miliona. Obratite pažnju – bez PDV 2005-ta završava suficitom od 149 miiona, sa PDV-om i toliko povećanim prihodima suficit je bio 227 miliona. Troškovi su nastavili rasti i u 2008. godini i dok su prihodi povećani za 7%, troškovi su porasli za 14%. Prošla godina je završena sa deficitom, a vlasti su se obratile MMF-u za pomoć. Da ostavim za trenutak prodaju Telekoma u Republici Srpskoj i taj „rezervni budžet“ , strahota je ovakve prihode bukvalno rasprčkati i dovesti sve nas u poziciju da se zadužujemo kako bi se izvršile budžetske obaveze. Istovremeno kada se naglo pojavio „višak“ novca u budžetima nakon uvođenja PDV-a, značajno su porasle prosečne plate, naročito zaposlenima u javnoj upravi. Uvođenje PDV-a zaposleni u javnoj administraciji u BiH dočekali su sa prosečnom platom od 752 marke, koliko je iznosila u decembru 2005. godine, dok je istovremeno prosečna plata svih zaposlenih u BiH tada iznosila 561 marku, pokazuju zvanični podaci Agencije za statistiku BiH. U decembru 2008. godine, prosečna plata činovnika u BiH iznosila je 1.107 maraka, što je povećanje 47 posto tokom tri godine. Zaposleni van administracije u BiH imali su prosečnu platu 785 maraka. Još više ovaj podatak govori ako se zna da je u javnoj upravi u BiH zaposleno oko 120.000 ljudi, odnosno oko petine ukupno zvanično zaposlenih ljudi. U vremenu krize ili godini štednje, kako god je nazvali oni što su je prvo negirali, a onda im je poslužila kao izgovor za sve, hiljade ljudi je ostalo bez posla, a po zvaničnim podacima za prvih osam meseci 2009. godine, to je nekih 16.000 u Federaciji BiH i oko 26.000 u Republici Srpskoj. Niko iz administracije, svi iz privrede.
Prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja Centra za humanu politiku iz Doboja, dok je 2005. godine na javnu potrošnju odlazilo 38 posto bruto društvenog proizvoda (BDP), odnosno ukupne vrednosti svih proizvedenih roba i usluga u BiH, taj procenat je u 2008. godini narastao na 42 posto. U stvarnosti, situacija je puno gora nego što bi se dalo zaključiti iz procentualnog rasta jer je od 2005. do 2008. godine i BDP BiH snažno porastao, sa 16,9 milijardi maraka na 24,7 milijardi maraka, odnosno dok se do kraja 2005. godine BDP merio prema proizvodnoj metodi, od 2006. koristi se potrošna metoda, a ta metoda uvek daje veće vrednosti. Kada se ovi procenti pretvore u novac, onda se vidi da dok je 2005. godine na javnu potrošnju odlazilo 6,4 milijarde maraka , u 2008. godini ta je suma narasla na 10,3 milijardi maraka.
Gubitak radnih mesta u BiH je jednim delom posledica pada skromnog bosanskohercegovačkog izvoza. Za prvih osam meseci ove godine ukupna vrednost izvoza iz BiH iznosila je samo 3,5 milijardi maraka, što je u odnosu na isti period prethodne godine manje za 22,1. Drastično je opao i uvoz u BiH zbog zaustavljanja investicija u nova postrojenja i opremu i smanjenja realne kupovne moći građana. Pored toga, rekordno nizak kurs dolara značio je da BiH troši nešto manje novca na uvoz nafte nego ranije. Od januara do kraja avgusta na uvoz različitih roba i usluga iz sveta BiH je potrošila 8,01 milijardi maraka, što je za 26,2 posto manje nego u istom periodu prošle godine. Kao rezultat smanjenog uvoza i izvoza u ovom periodu smanjen i deficit BiH u trgovini sa svetom, na 4,5 milijardi, što je čak za 29,2 posto manje nego tokom prvih osam meseci prošle godine. I pored drastičnog pada uvoza, prodajom vlastitih proizvoda BiH i dalje zaradi manje od polovine vrednosti uvoza. Godinama BiH uspeva da manjak novca zarađenog prodajom vlastitih proizvoda i usluga na inostranom tržištu jednim delom nadoknadi doznakama od dijaspore odakle stigne oko dve milijarde eura, što je gotovo polovica vrednosti ukupnog izvoza iz BiH ili više od jedne petine godišnjeg BDP-a.
Smanjeno je ulaganje u fizički kapital za 0,6% BDP-a (2008/2007), a prema podacima Direkcije za ekonomsko planiranje, strane direktne investicije u prvom polugodištu 2009. godine u odnosu na isti period u 2008. godini ostvaren je pad od 52,8%. 
Od ukupnog kapitala u prvom polugodištu 2009.godine 40,1% se odnosi na ulaganja u osnivanje novih društava/kompanija, a na dokapitalizaciju ranije osnovanih društava (povećanje kapitala) 59,9%. Po objavljenim podacima, u prvih devet meseci ove godine priliv direktnih stranih investicija u Bosnu i Hercegovinu iznosi 220 miliona evra. Pad stranih investicija posebno je dramatičan u Republici Srpskoj gde su strana ulaganja u prvih devet meseci jedva premašila iznos od 21,5 miliona evra, što je dvostruko manje nego u istom razdoblju prošle godine. Iako ni Federacija BiH ne stoji ni najmanje sjajno, razloge za optimizam vide u podacima o strukturi stranih investicija. Naime, glavnina je otišla u primarnu proizvodnju. Tako je, npr., nemačka kompanija Messer u Zenici otvorila tvornicu industrijskih plinova u koju je investirala 20 miliona evra, što je 10 posto ukupnih stranih investicija u FBiH tokom prvih devet meseci ove godine.
Ovo kaže matematika, dok retorika kaže da nam milijarde stižu, da živimo mnogo bolje i da nam je sve stabilno, samo još da odbranimo svako svoj nacionalni interes, pa nas eto direktno u raju. Možda nakon ovozemaljske patnje stvarno i čeka raj negde na onosvetu. Ovozemaljskog sa ovakvim podacima ne vidim, pa neka opet budem proglašena kritizerom, zlom ženom, neprijateljem naroda, stranim plaćenikom, domaćim izdajnikom, nazoviekonomistom ili šta već u trenutku inspiracije padne na pamet svima onima koji su doveli dovde i bez svetske ekonomske krize.
Pa, srećna nam nastupajuća godina! Želim nam svima dobro zdravlje da sve ovo izdržimo, pameti da ne poludimo od demagogije, a mnogo sreće da preživimo izborne kampanje, formiranje nekih neprirodnih koalicija i vraćanje dugova nastalih u pohodu na vlast. Ako mislite da je sve ovo crno da crnje ne može biti, sačekajte kraj 2010-te.