Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže da su dosadašnja zakonska rešenja pokazala sve manjkavosti, pa ne čudi što su dugovanja za poreze i doprinose premašila 300 miliona KM. Ona napominje da će novi zakon sprečiti da radnik tek kada treba da ode u penziju sazna da mu nedostaju tri godine staža osiguranja, pa ne može ni da radi ni da bude penzioner.
Osim toga, treba onemogućiti formiranje „ćerki“ firmi tako da osnovnom preduzeću ostaju nagomilani gubici i dugovi prema radnicima. Ne možemo se pomiriti ni s tim da zastarevaju potraživanja po osnovu doprinosa, a odlaganje i reprogrami poreskih obaveza da ugrožavaju pravo radnika na penzionisanje i lečenje – smatra Mišićeva.
U javnoj raspravi, najavljuje, tražiće i da se u zakon ugrade odredbe da poslodavac koji radniku nije uplatio doprinose ne može da odjavi tog radnika.
I dok sindikati nižu primedbe i ozbiljno se pripremaju da u zakon ugrade svoje sugestije, predsednik Unije udruženja poslodavaca Ranko Milić, nakon nedavne sednice Ekonomskog sveta, na kojoj se raspravljalo o novom zakonu o poreskom postupku, kratko je rekao da na predložena rešenja poslodavci – nemaju primedbe.
Međutim, većina poslodavaca za novi zakon još i ne zna, iako se većina odredbi odnosi upravo na njih. Naime, po prvi put uvedena je opomena za plaćanje poreskih obaveza, što predlagač zakona navodi kao preventivnu meru naplate poreskih obaveza.
Rešenjem za plaćanje obaveza ostavlja se rok od 30 dana za dobrovoljno plaćanje, u suprotnom počinje postupak prinudne naplate. Ovaj rok je u postojećem zakonu deset dana što u određenim situacijama predstavlja problem poreskim obveznicima – navodi se u obrazloženju zakona.
Kamatne stope za neplaćene poreske obaveze se smanjuju sa 0,06 odsto dnevno na 0,04. Ukinuta je i posebna kaznena taksa u postupku prinudne naplate od deset odsto, bez obzira na to kada se plati. Rok zastare za naplatu poreskih obaveza skraćen je sa deset na pet godina.
U naplati doprinosi će ubuduće imati prioritet, a poslodavci će moći prvo da izmire iznos poreza po roku dospeća, pa tek onda kamatu. U postupku prinudne naplate prvo će se plaćati troškovi postupka, iznos doprinosa i glavnog duga, pa kamata.
Ovakvo regulisanje plaćanja i rasporeda je u interesu poreskih obveznika jer će iznos kamate biti manji nego kad bi se prvo plaćala kasnija obaveza ili kad bi obveznici samostalno odlučivali o periodu plaćanja obaveze – uverava predlagač zakona.
Dostupniji podaci o porezu
Republički organi uprave ubuduće će moći da dobiju podatke koji su zaštićeni poreskom tajnom. Podatke o drugom poreskom obvezniku moći će da dobiju i vlasnici firmi ili građani, ali samo ako za to postoji pravni interes ili su u nekom pravnom odnosu sa onim čije podatke traže. Podaci o doprinosima biće dostupni i sindikatima, a PU će izveštaje od svom radu morati da javno prezentuje na svojoj internet stranici.