Zbog visokih kamatnih stopa i krize u koju je zapala domaća privreda, preduzeća iz Srpske i FBiH posegla su ove godine za prebijanjem dugovanja u većoj mjeri u odnosu na lani pa je tako u tri runde kompenzovano više od 75 miliona KM.
Prema preliminarnim rezultatima objavljenim na internet stranici Banjalučke berze, u trećoj ovogodišnjoj rundi kompanije i javne institucije, ustanove i lokalne zajednice prebile su 19,4 miliona maraka obaveza i potraživanja, dok su u prethodnoj kompenzovana 29,2 miliona KM, za 2,4 miliona više u odnosu na prvu.
Direktor Banjalučke berze Milan Božić istakao je za “Glas Srpske” da poslovni subjekti sve više prepoznaju značaj multilateralne kompenzacije, koja je odlična šansa za povećanje likvidnosti, posebno u periodu krize.
– Ono što nas posebno raduje jeste da u posljednje vrijeme imamo i dosta učesnika iz FBiH, nekoliko stotina njih, koji su prepoznali da je ovaj način pogodan da se izmire obaveze uz istovremenu naplatu potraživanja – kazao je Božić.
Dodao je da je prethodnih godina bila veća privredna likvidnost i jednostavnije su se dobijali krediti, zbog čega su se firme manje oslanjale na multilateralnu kompenzaciju.
Prebijanje obaveza i potraživanja, kazao je Božić, biće daleko lakše i jednostavnije uvođenjem elektronskog akceptnog naloga, koji je Vlada Republike Srpske u formi nacrta usvojila prošle godine.
– U narednom periodu bi trebalo da se radi na izradi konkretnih rješenja. Taj instrument bi donio velike prednosti za preduzeća, jer bi elektronske mjenice mogle poslužiti kao sredstvo plaćanja – objasnio je Božić.
Predsjednik Područne privredne komore Banjaluka Goran Račić istakao je da kompenzovani iznosi, iako su povećani, nisu ni blizu onih koji bi trebalo da budu.
– Potencijali za kompenzacije su mnogo veći nego što su sadašnji iznosi, koji se prebijaju, jer veliki broj privrednika još nije prepoznao i ne prati ono što se dešava u multilateralnoj kompenzaciji. I to je jedan od razloga zbog čega kompenzovani iznosi ne prelaze 30 miliona KM – kazao je Račić.
Prema riječima ekonomiste Aleksandra Ljuboje, na odluku velikog broja poslovnih subjekata da učestvuju u multilateralnoj kompenzaciji odigrala je neizvjesnost i želja da se u ovim teškim vremenima dođe do likvidnih sredstava putem direktnog plaćanja.
– Multilateralna kompenzacija je zaista veoma dobar oblik izmirenja unutrašnjih obaveza privrede i institucija. I jednostavno sada dolazimo do toga da se povećava obim poslovanja u novčanim volumenima, ali ne i kada je riječ o robi i uslugama – kazao je Ljuboja.
Dodao je da je privremeni period bio kada je bilo neophodno što više likvidnih sredstava, koja se sada pojavljuju i banke reaguju na neki adekvatniji način.
– U ovom momentu to je sasvim prirodno, čak mogu reći da nije zadovoljavajući nivo. To bi trebalo da bude mnogo više da bi bili ubrzani svi unutrašnji tokovi novca i privrede – istakao je Ljuboja
