Lični bankrot u Srbiji moglo bi da proglasi najmanje 100.000 građana jer od mesečnih prihoda ne mogu da plate komunalne račune, i izmire obaveze prema bankama.
Prosečnoj četvoročlanoj porodici za najosnovnije životne potrebe nedostaje oko 30.000 dinara mesečno, tako da je sve veći broj onih koji ne mogu da vraćaju kredite ili da podmiruju ostale račune. U mnogim evropskim zemljama, da bi se izbegla plenidba imovine, dužnik proglašava bankrot i nad njim se vodi stečajni postupak.
Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da lični bankrot, prema evropskoj i svetskoj praksi, dužnik može da zatraži u dve situacije – kada su mu obaveze veće od njegove imovine i kada tekući prihodi ne obezbeđuju plaćanje svih obaveza i dovoljno sredstava za život.
Ako bi se gledalo koliko građana u Srbiji nema dovoljne prihode za sve mesečne obaveze, onda su mnogi bankrotirali. Četvoročlana porodica sa dve prosečne januarske plate od po 34.000 dinara ne može da kupi dovoljno hrane, plati račune za komunalne usluge, i otplati jednu mesečnu ratu nekog manjeg kredita jer joj za sve ove troškove nedostaje mesečno od deset do četrdeset hiljada dinara.
Finansijski stručnjaci navode da je veoma teško na osnovu ova dva kriterujuma u Srbiji oceniti ko je u situaciji da proglasi lični bankrot.
Kada bi se objedinile baze podataka o dužnicima EPS-a, komunalnih preduzeća, Kreditnog biroa, moglo bi da se dođe do neke okvirne brojke o građanima Srbije koji ispunjavaju uslove za proglašenje ličnog bankrota – ocenjuje Đukić.