Vjetroparkovi i solarne elektrane u Evropskoj uniji (EU) proizveli su nešto više od jedne petine struje. Tako su, po prvi put, po udjelu u proizvodnji prestigli sve ostale pojedinačne izvore uključujući hidrocentrale, nuklearke, gas, ugalj i ostalu obnovljivu energiju i fosilna goriva, pokazuje novi izvještaj istraživačkog centra Ember.
Vetar i solar pomogli su zemljama članicama da prebrode trostruku krizu nastalu ograničenom isporukom ruskog gasa, smanjenim hidro kapacitetima prouzrokovanim sušom i prekidima rada nukleanih elektrana.
Kako procjenjuje specijalizovani medij za klimatske promjene Carbon Brief, oko 83% pada u proizvodnji iz hidrocentrala i nuklearki u EU tokom godine za nama pokrili su vetroparkovi i solarne elektrane. Ostatak je podmiren iz uglja koji je doživio manji porast od očekivanog, za tek 1,5%.
„Sahranjeni su svi strahovi o povratku uglja. Čista energetska tranzicija u Evropi uzdiže se iz krize jača nego ikada”, konstatovao je Dejv Džouns iz Embera. „Ne samo da su države posvećene napuštanju uglja, one sada takođe nastoje da odbace i gas.”
Proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva porasla je ukupno za 3%.
Prema Emberovoj analizi, vetar i solar generisali su, na godišnjem nivou, rekordnih 22,3% električne energije u EU, po prvi put premašivši udio nuklearne energije (21,9%) i gasa (19,9%) u proizvodnji. Najpre su 2015. pretekli hidroenergiju koja je prošle godine imala udio od 10%, a 2019. ugalj koji je 2022. generisao 16% struje.
U protekloj godini kapaciteti solara su se uvećali za jednu četvrtinu: sa 167,5 GW na 208,9 GW. Ovaj trend je predvodila Nemačka koja je tokom izgradila skoro 8 GW solarnih elektrana, praćena Španijom (7,5 GW), Poljskom (4,9 GW), Holandijom (4 GW) i Francuskom (2,7 GW).
Još jedna rekordna godina za solar u EU: Instalisano skoro 50% više solara nego 2021.
Da nije bilo postojećih i novih solarnih elektrana, zajednica bi bila primorana da uveze dodatnih 35 milijardi kubnih metara gasa kako bi proizvela neophodnu struju. Uvoz bi izazvao troškove od 49 milijardi evra koji su, zahvaljujući solaru, izbjegnuti.
Najviše električne energije iz sunca u toku 2022. dobila je Holandija (14%) koja je vođstvo preuzela od drugoplasirane Španije (12%).
Šta se očekuje u 2023?
Gledajući u budućnost, Ember predviđa još sjajnije rezultate tokom 2023: ovo će biti godina kada će čista energetska tranzicija uhvatiti dodatni zalet, a EU će načiniti još veći otklon od prljavih energenata.
Francuski nuklearni reaktori polako se vraćaju nazad u pogon, a hidrocentrale su takođe skoro u potpunosti prenebregnule prošlogodišnje izazove. Paralelno se očekuje godišnji porast kapaciteta vetroparkova i solarnih elektrana povećaju za oko 20% i kratkoročni pad potražnje za električnom energijom. Jedine prepreke daljem ozelenjavanje energetskom miksa u EU moglo bi da bude napuštanje nuklearne energije u Njemačkoj.
Imajući sve to u vidu, eksperti prognoziraju da bi proizvodnja struje iz fosilnih goriva mogla da opadne za 20% što je duplo više u odnosu na prethodni rekord postavljen 2020.
„Evropa juri ka čistoj, elektrifikovanoj ekonomiji i ovo će biti potpuno jasno 2023. godine”, zaključio je Dejv Džouns iz Embera. „Promene dolaze brzo i svi treba da se pripreme za njih.”