Aktuelne studije pokazuju da takozvana generacija Z, koja ulazi na
tržište rada, ima potpuno drugačija očekivanja od svog posla. Mladi
rođeni između 1995. i oko 2000. godine imaju visoke zahtijeve, prenosi
Poslovni dnevnik.
Hamburška agencija više ne zapošljava pripravnike generacije Z, pišu
njemački mediji. “Ti mladi ljudi imaju ograničenu sposobnost
koncentracije, izdržljivosti i sposobnosti uspostavljanja kontakta“,
smatra njemački stručnjak.
Uzrok slabosti generacije rođene na prelazu milenijuma
stručnjak vidi u preteranoj zaštiti roditelja. “Roditelji djecu
pretvaraju u slabe ljude”, upozorava prosvjetni naučnik.
Dolaze sa listom želja na razgovor za posao
Hamburške agencije moraju da se suoče sa raznim poslodavcima koji više
ne žele da rade sa generacijom Z. Hamburški frizer više ne uzima
pripravnike – zbog nedostatka poštovanja i strasti. A hamburška start-ap
kompanija „Nerdinstrusties” takođe se uzdržava od zapošljavanja
postmilenijalaca.
Iskustvo je pokazalo da neki mladi na razgovor
za posao donose listu želja. Jedan od uslova je da budu slobodni
utorkom i četvrtkom jer planiraju da idu na jogu od 17.00 časova.
“Radnici orijentisani na slobodno vrijeme”
“Orijentacija na slobodno vrijeme među mladima je porasla posljednjih
godina“, rekao je poslodavac iz Hamburga. On opisuje radne navike
generacije Z: “Doći ću na posao, ali ako bude previše stresno, radije
bih otišao“.
Sociolozi smatraju da su roditelji krivi za
nedostatak posvećenosti mladih radnika. Naučnici idu toliko daleko da
generaciju Z kvalifikuju kao “generaciju nesposobnu za život“. “Djeca
koja nikada ne nailaze na prepreke ne uče da rade samostalno, da
izdržavaju sukobe i tenzije. Ali sve ove stvari su zapravo dio zdravog
razvoja“, rekao je istraživač.
Trenutne studije pokazuju: veća
je vjerovatnoća da će generacija Z biti nezaposlena nego nesrećna na
poslu. Čak 56 odsto njih, u jednoj anketi, reklo je da bi prestalo da
radi ako bi posao uticao na njihov privatni život.
Faktor slobodnog vremena
Takođe, mladi zaposleni zahtijevaju jasno razdvajanje posla i slobodnog
vremena. Skoro polovina ispitanika ne bi prihvatila posao u kompaniji
koja ne odgovara njihovim društvenim i ekološkim stavovima – a za 53
procenta postmilenijalaca faktor „slobodnog vremena“ je u središtu
njihovih zahtijeva za posao.
Veća preduzeća imaju veću mogućnost
da priušte ispunjavanje ove želje mladih radnika. “Kao mala kompanija
imate drugačiju ekonomsku odgovornost, morate da zadovoljite kupce i da
radite tokom vikenda“, rekao je čelnik kompanije iz Hamburga.
Ne živi se za posao
Bejbi bumeri su živjeli za posao, a nova generacija želi samo da radi
dovoljno da bi živjela dobro. “Od pripravnika niko ne traži da obavljaju
iste radne obaveze kao obični radnici“, objašnjava šef kompanije i
dodaje: “Ali ako morate da idete na jogu poslije šest sati, mi vam nismo
od pomoći“. To ne ide“.
Upitno je koliko će dugo čelnik
kompanije imati negativan odnos prema željama novozaposlenih, ali jedno
je jasno: novih „bejbi bumera” koji žive od posla sigurno neće biti.
Generacija Z samo želi da radi onoliko koliko je potrebno da bi dobro
zaradila, prenosi Fenix Magazin.