Ekonomska kriza evrozone može se posredno odraziti i na BiH, s obzirom da je bh. valuta vezana za evro. Međutim, efekti neće imati presudan uticaj na snagu bh. ekonomije, smatraju vodeći ekonomski stručnjaci u BiH.
Kako je istakao Fikret Čaušević, ekonomski ekspert iz Sarajeva, slabljenje evra izazvano krizom u evrozoni može imati čak i pozitivne efekte za izvoznike iz BiH koji su orijentisani na dolarska inostrana tržišta.
Naime, s obzirom na slabljenje evra u odnosu na dolar, to znači da će izvozna roba iz zemlje evrozone ili zemlje koja se veže za evro biti jeftinija u odnosu na konkurenciju. Samim tim što je BiH valutom vezana za evrozonu, slabljenje evra prema dolaru i drugim valutama praktično znači povećanje konkurentnosti izvozne robe.
Međutim, kako je istakao, najveći dio bh. izvoza, odnosno 60 odsto, je orijentisan na evrozonu, a osim toga, BiH mnogo više uvozi nego što izvozi, pa se tu mogu vidjeti negativni efekti.
“Proizvođači u BiH koji imaju značajan procenat uvoznih imputa koji su denominirani u dolarima, a koji se odnose na repromaterijale, poluproizvode i energente poskupljuju proizvodnju, što se i te kako može negativno odraziti na te kompanije”, istakao je Čaušević.
On je naveo da su naši najznačajniji trgovinski partneri Njemačka, Italija, Slovenija i Austrija, te da je stanje tih ekonomija u mnogo većoj mjeri važnije za BiH nego što je to stanje same evropske valute. Rekao je da je trenutna kriza u evrozoni ipak ozbiljna i da u BiH treba pratiti šta će se dalje dešavati, pišu Nezavisne novine.
“Kriza u evrozoni je vrlo duboka i ozbiljna najviše zbog podijeljenosti fiskalne i monetarne politike u evrozoni. Velikim dugovima su opterećene Irska, Grčka i Portugal, ali i Italija koja je sve manje i manje konkurentna i čiji je dug sve veći i doprinosi slabljenju evra”, rekao je Čaušević.
On je dodao da će evro najvjerovatnije opstati, mada je moguće da neke zemlje izađu iz evra, poput Grčke ili Portugala. Čaušević ipak smatra da ukoliko bi došlo do sloma evropske valute, da se ni to ne bi katastrofalno odrazilo na BiH, s obzirom da bi se onda konvertibilna marka vezala za njemačku marku za koju je i ranije bila vezana prije nego što je došao evro.
“Veći bi bio naš problem sa onim poslovnim subjektima u BiH koji su vezani sa ovim zemljama ali naša privreda u cjelini nije toliko vezana za njih. Srbija i Makedonija su vezane za Grčku i na njih bi se grčka kriza mnogo više mogla odraziti nego na BiH”, mišljenja je Čaušević.
Duško Jakšić, direktor Ekonomskog instituta iz Banjaluke, kao i Čaušević, smatra da nema velike bojazni za raspad evrozone jer zemlje koje su u krizi učestvuju s manje od pet odsto u ukupnom brutodruštvenom proizvodu.
“A formiran je i garancijski fond od 500 milijardi evra tako da je to dodatno osiguranje za evrozonu”, naveo je Jakšić. Kako je istakao, bh. marka može imati problema zbog krize u evrozoni, ali je i mišljenja da BiH ima puno veće probleme unutar zemlje zbog vezanosti KM sa evrom nego što bi to mogli biti uticaji krize.
“Ne želim da kažem da ne treba biti oprezan, ali imamo puno većih problema u ovom trenutku – kao što su inflacija, precijenjenost domaće valute i slično. Uvijek sam govorio da šta god da se desi Evropi neka se desi i nama”, rekao je Jakšić.
On je istakao da ne treba očekivati dramatične negativine posljedice ako zbog tečajnih razlika između evra i dolara dođe do poskupljenja nafte, koju uvozimo u BiH.
“Mi imamo okolnost da iako uvozimo naftu izvozimo i derivate iz Naftne industrije RS. Prošle godine je izvoz naftnih derivata bio na drugom mjestu, a ove godine će biti na prvom”, rekao je Jakšić.