Delez će, nezvanično, dobiti ne samo polovinu akcija već i tzv. zlatnu akciju kojom će ipak upravljati Delta maksijem.
Kako tvrde izvori tog lista, u prvoj fazi predviđeno je da Delta dobije 300 miliona evra za pokrivanje najakutnijih dugovanja, a potpuno preuzimanje Maksija predviđeno je u naredne dve godine.
U drugoj tranši, prema našim saznanjima, predviđeno je i formiranje fonda iz kojeg bi se namirili eventualni sudski sporovi u kojima bi učestvovao Maksi. Delez u ovoj transakciji nastupa preko svog ogranka u Grčkoj tako da je verovatno da će Delta maksi ubuduće voditi grčki menadžment, a ne Belgijanci.
Ko je novi vlasnik Maksija
Prema podacima sa internet sajta Deleza, reč je o trgovinskom lancu koji svoje prodavnice pod različitim imenima ima u matičnoj Belgiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Grčkoj, Rumuniji i Indoneziji. U prošloj godini ostvarili su rast prihoda od 4,6 odsto, a za 2011. planirali su investicije od 900 miliona evra u šta je uključeno otvaranje 120-130 novih prodavnica i renoviranje još oko 120. Operativni profit Deleza od 2006. do 2009. uvek je bio iznad 900 miliona evra dok je udeo grupe u neto profitu u 2009. premašio 514 miliona evra. Prihodi su od 2006. redovno premašivali 19 milijardi evra. Čak 68 odsto prihoda donosi tržište SAD, 23 odsto tržište Belgije, sedam odsto Grčka, a tek 1,2 odsto ostale zemlje. U operativnom profitu SAD učestvuje sa 75 odsto, Belgija sa 19 odsto, a Grčka sa šest odsto. Delez zapošljava čak 138.000 ljudi. Neto dug kompanije u 2009. bio je nešto iznad dve milijardi evra. Na čelu kompanije je Pjer OIivije Beker. Interesantno je da su 2007. napustili češko tržište prodajom svih objekata, a isto su učinili 2009. u Nemačkoj.
U Delta holdingu tvrde da sutra neće biti potpisivanja ugovora. Izvršni direktor za komunikacije Branislava Milunov rekla nam je samo da se ona poziva na intervju direktorke njenog sektora Jelene Krstović u kojem je rekla da bi prodaja mogla da se obavi krajem februara ili početkom marta.
Nakon stavljanja potpisa, dogovor Deleza i Delte moraće da aminuje i Komisija za zaštitu konkurencije. Kako nalažu propisi, Komisija odlučuje da li je ovakva transakcija moguća, ali s obzirom na to da je reč samo o preuzimanju udela u kompaniji za očekivati je da bude odobrena.
Bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović koja je još pre više od tri godine, dok je bila na toj funkciji, insistirala na tome da se preispita tržište i udeo kompanije Delta, kaže da ne zna kakvu bi odluku Komisija u ovom slučaju mogla da donese, ali da je sigurno da to „ne bi trebalo da bude odlučeno u nekom skraćenom roku“.
“Ako se zaključi ugovor između Maksija i Deleza moraće da se podnese zahtev Komisiji za odobrenje te kupovine. Smatram da Komisija ne bi trebalo da donosi odluke u tzv. skraćenom roku, već da je neophodno ponovo preispitati stanje na tržištu”, ističe Marković-Bajalović. Ona kaže da bi Komisija odluku trebalo da donese u zakonskom roku od četiri meseca.
Dok je Marković Bajalović bila predsednica Komisije u dva navrata donete su odluke o tome da „najveći trgovinski lanac u zemlji ima dominantan položaj na tržištu“. U odluci Komisije se kao obrazloženje za takvu odluku navodi to da kompanija Delta ima udeo na tržištu Beograda od 55 odsto.
Prema rečima tadašnje predsednice Marković-Bajalović, Miroslav Mišković je nezakonito postao vlasnik C marketa jer je prvo kupio akcije tog trgovinskog lanca, a tek posle je za kupovinu tražio odobrenje Komisije, koje tada nije bio dobio.
U Delti su u svoju odbranu tada rekli da su oni C market kupili pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti konkurencije (septembar 2005), dok je druga strana tvrdila da su akcije C marketa prodate u novembru te godine. Slučaj je stigao i do Vrhovnog suda, koji je poništio rešenje Komisije jer „u dostavljenim spisima nije bilo zapisnika sa glasanja članova Komisije o tom slučaju“.