Koordinacija evropskih sindikata kontrolora letenja (ATCEUC) belgijskim vlastima izrazila je zabrinutost zbog odluke da putem Eurocontrola blokira račune BHANSA-e, a po zahtjevu slovenačke firme Viaduct.
Bosna i Hercegovina izgubila je arbitražni spor sa Viaductom kojem je Vlada Republike Srpske oduzela koncesiju za gradnju hidroelektrane na Vrbasu.
Viaduct je odlučio da traži prinudnu naplatu, a jedna od mjera osiguranja je blokada računa BHANSA-e na koji joj se uplaćuju sredstva od rutne naknade putem Eurocontrola. To čini 90% prihoda ove agencije bez koje nije moguće odvijanje avio-saobraćaja.
Jean-Denis LARRERE, potpredsjednik ATCEUC za Buku kaže da je blokada računa BHANSA-e nedopustiva i da to može ugroziti avio-saobraćaj u cijelij regiji.
ATCEUC je od strane EU priznat socijalni partner koji predstavlja više od 14.000 kontrolora letenja u 30 evropskih zemalja, posvećenih bezbjednom, efikasnom i zakonitom funkcionisanju usluga u zračnoj plovidbi širom Evrope.
BUKA: Koliko je važno obezbediti finansijsku stabilnost BHANSA-e jedine agencija koja pruža usluge podrške u avio-saobraćaju u BiH?
Obezbjeđivanje finansijske stabilnosti BHANSA-e je od presudnog značaja. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi (ANSP), poput BHANSA-e, imaju pravo da naplate samo stvarne troškove svojih usluga kroz rute takse – ni više ni manje. Ne postoji prostor za stvaranje finansijskih rezervi ili sigurnosnih fondova.
Kada se ovaj izvor prihoda poremeti, sistem počinje brzo da se urušava. Ne govorimo o mjesecima, već o nedjeljama.
U ovom slučaju, blokirana sredstva predstavljaju otprilike godinu i po prihoda BHANSA-e. Bez pristupa tim sredstvima, BHANSA ne može da isplati plate, održi radare i antene, niti da obezbedi kontinuitet operacija. Vazdušna navigacija je kritična infrastruktura za bezbednost. Ako finansiranje propadne, ceo sistem može da se sruši.
BUKA: Za sada rješenje nije na vidiku, BHANSA-a je u najtežoj situiciji od njenog osnivanja. Koje bi bile posledice ako bi BHANSA prestala sa radom?
Gašenje BHANSA-e mora se izbjeći po svaku cenu. Kontrolori letenja su neophodni za bezbjedno upravljanje vazdušnim prostorom. To nije funkcija koju je moguće automatizovati ili prebaciti na strane radnike. Kontrolori iz BHANSA-e su posebno obučeni za specifične uslove bosanskog vazdušnog prostora, uz detaljno poznavanje njegove strukture, geografije i operativnih procedura. Obuka kontrolora za jedan sektor traje godinama.
Bez adekvatno obučenih kontrolora, nijedna aviokompanija ni osiguravajuće društvo ne bi prihvatili rizik letova unutar ili iznad BiH. Vazdušni prostor bi faktički bio zatvoren, što bi poremetilo komercijalne i humanitarne letove, sa ozbiljnim posljedicama.
Jedino održivo rešenje je hitno obezbeđenje sredstava kako bi se isplatile plate osoblju BHANSA-e. Ti zaposleni nisu odgovorni za ovu krizu – naprotiv, tokom 2024. su ostvarili rekordan promet, upravljajući najvećim brojem letova u istoriji BHANSA-e. Očekuje se da će promet u 2025. porasti za dodatnih 20%.
Dok druge agencije u regionu bilježe rekordne prihode, BHANSA je prinuđena da razmatra smanjenje plata kao jedinu opciju. To je neprihvatljivo.
Ova kriza mora biti rješena brzo i odgovorno – ako se dopusti da izmakne kontroli, to će imati ozbiljne posledice po bezbednost, povezanost i stabilnost regiona.
BUKA: Opstanak BHANASA-e nije samo pitanje BiH već je pitanje bitno za cijelu Jugoistočnu Evropu. Kako bi prekid preleta uticao na evropski vazdušni prostor i avio-saobraćaj?
Bosna i Hercegovina se nalazi na kritičnom raskršću u evropskom sistemu vazdušnog saobraćaja – ose istok-zapad i sjever-jug ukrštaju se iznad njene teritorije. Ako dođe do obustave preleta, saobraćaj bi bio preusmeren ka susjednim državama, što bi izazvalo ogromne zastoje i gužve.
To bi stvorilo dodatni pritisak na sisteme vazdušne navigacije u Srbiji, Hrvatskoj, Italiji, Crnoj Gori i drugim državama, smanjilo bi kapacitete mreže i njenu efikasnost. Rezultat bi bio: kašnjenja, propuštene konekcije, otkazani letovi i rast troškova u celom sektoru.
BUKA: BHANSA je zapravo kolaterala spora države i privatne kompanije. Kako komentarišete kompletnu situaciju?
Situacija je, iskreno rečeno, besmislena i duboko zabrinjavajuća. Prvo, belgijske vlasti moraju zaštititi EUROCONTROL, posebno tako što će finalizovati Dodatni protokol koji mu pruža imunitet od izvršnih mjera – poput one koju je nedavno izrekao belgijski sud.
EUROCONTROL ima ključnu ulogu u upravljanju finansiranjem vazdušnog saobraćaja u Evropi, i njegova pravna zaštita mora biti obezbeđena.
Drugo, prema članu 15. Čikaške konvencije, prihodi koji se prikupe od korisnika vazdušnog prostora moraju biti iskorišćeni isključivo za finansiranje vazdušnonavigacionih usluga, a ne za isplatu arbitražnih presuda koje nisu u vezi sa tim.
Ova preraspodjela sredstava krši međunarodni sporazum čiji je Belgija potpisnik. ATCEUC je formalno izrazio zabrinutost belgijskim vlastima.
Na kraju, vlasti Bosne i Hercegovine hitno moraju zaštititi BHANSA-u i njeno osoblje, koje je ključno za ekonomiju, bezbednost i povezanost zemlje. Zaštititi BHANSA-u znači zaštititi avio-sektor, podstaći turizam, očuvati radna mesta i omogućiti održiv ekonomski rast.
Neodlučnost sada ugrožava sve to – i još mnogo više.