Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće u poseti Kuvajtu tokom koje bi trebalo da bude potpisan i sporazum o remontu tenkova proizvedenih u bivšoj SFRJ.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je 2. aprila da će tokom Tadićeve posete Kuvajtu biti potpisan sporazum o saradnji u oblasti odbrane s tom zemljom koji će omogućiti i remont 149 tenkova.
Pored firmi iz Srbije, u tom poslu trebalo bi da učestvuju i hrvatske i slovenačke firme, o čemu je bilo reči na sastanku predsednika Srbije i premijera Hrvatske i Slovenije Jadranke Kosor i Boruta Pahora 1. aprila u Smederevu.
Kriza ponovo spaja ekonomije država nastalih na teritoriji bivše zajedničke domovine.Tadić, Kosorova i Pahor su se u Smederevu dogovorili da se nastavi sa već započetim pripremama za zajednički nastup firmi na trećim tržištima. Reč je o preduzećima koja imaju mogućnost da kombinuju svoje kapacitete u građevinarstvu, odbrambenoj i bezbednosnoj industriji, automobilskom sektoru, transportu i komunikacijama, drvoprerađivačkoj i prehrambenoj industriji.
Ponovno udruživanje firmi iz nekadašnje SFRJ, kažu ekonomisti, treba tumačiti kao nalog zdrave ekonomije.
Posle Grčke, svetska kriza je najviše pogodila zemlje našeg regiona – ukazuje dr Miroslav Zdravković, urednik urednik sajta makroekonomija.org. – Podaci govore da je najviše stradala hrvatska privreda, a i slovenačka je zabeležila veći pad od srpske. Najveći pad proizvodnje u Srbiji je zabeležen u novembru 2010. U decembru prošle, januaru i februaru ove godine, veći pad proizvodnje od Srbije imalo je 10 zemalja regiona, među njima Hrvatska i Slovenija.
Oporavak privreda ovih zemalja, tvrdi naš sagovornik, u velikoj meri zavisi od brzine rasta ekonomije Evropske unije, a mogućnost za skorije povećanje njihovog izvoza na tržišta članica EU znatno je manja nego u ostatku sveta.
Zbog toga Srbija, kao i njeni susedi, uključujući i Sloveniji, mora da traži nova tržišta – smatra Zdravković.
Zašto je Srbija sada prihvatljiv ekonomski partner za Hrvatsku i Sloveniju?
Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom. Tako investiranje u proizvodnju u Srbiji obezbeđuje lakši prodor na ova tržišta. Pored toga, Srbija ima više izgleda da se brže oporavi od svetske krize i ostvaruje veći privredni rast od Hrvatske i Slovenije – tvrdi Zdravković. – Njena ekonomija je 40 odsto veća od hrvatske. Pre dve godine izjednačili smo se, a do 2015. obim srpske ekonomije će premašiti hrvatsku za 10 procenata, kažu predviđanja MMF-a.
Zdravković napominje da je, posle 19 godina, privreda Srbije u februaru 2011. izvezla više od hrvatske privrede. Pored toga, u tom mesecu smo imali suficit u razmeni sa Slovenijom, što je pravo čudo. Srbija bi morala da se čuva „hrvatskog sindroma”, upozorava naš sagovornik. To znači da ne bi smela da povećava spoljni dug, jer bi u tom slučaju prihod od budućeg rasta morao da se troši na pokrivanje kamata.
Upućeni ukazuju da je udruživanje na zajedničkim projektima i ekonomska saradnja bivših jugoslovenskih republika, a naročito suseda, sve intenzivnija. Tako se BiH sve više integriše sa Srbijom, a Republika Srpska sa Hrvatskom. Ekonomisti kažu da u tome nema ničeg čudnog. Sve je sasvim logično, jer je isplativo.
Srpsko-hrvatska ekonomska saradnja počela je pre 11 godina, kada je predsednik Hrvatske privredne komore Nadan Vidošević u Beograd prvi put doveo 350 poslovnih ljudi. U međuvremenu je mnogo učinjeno, a dodatni podsticaj dala je politika krajem novembra prošle godine u Zagrebu, prilikom susreta predsednika dve države, predstavnika vlada i privreda, oko 70 srpskih i stotinu hrvatskih preduzeća.
Tada se o ekonomiji i saradnji privreda govorilo kao o pitanju opstanka, rekao je Tadić novinarima.
„Dobra vest je da nema više političke opstrukcije saradnje dve privrede i to vreme je konačno prošlo”, naglasio je Josipović. „Ako se ne udružuju naše male ekonomije u regionu, u sudaru sa velikim privredama nemaju budućnost”, naglasio je predsednik Hrvatske, „a iz zajedničkih privrednih nastupa u prošlosti možemo mnogo da naučimo”.
U budućoj saradnji, rečeno je tada, naročita pažnja posvetiće se zajedničkom nastupu na trećim tržištima, koristeći dobre odnose sa zemljama trećeg sveta, koji su neopravdano, iz ideoloških razloga, zapostavljeni.
Prilikom nedavnog boravka premijera Hrvatske i Slovenije u Beogradu precizirano je da će se dogovori o budućoj saradnji postizati posredstvom kopredsedavajućih Komisije za ekonomsku saradnju triju država, a biće osnovana i radna grupa za saradnju na trećim tržištima. Razmenjivaće se poslovne informacije od zajedničkog interesa, osnivati konzorcijumi da bi se učestvovalo na tenderima, a predviđena je i saradnja diplomatskih predstavništava za promovisanje zajedničkih projekata u inostranstvu.