Ukupni krediti stanovništvu na kraju prošle godine dostigli su 8,07 milijardi KM, dok su na kraju 2015. iznosili 7,78 milijardi maraka.
Statistika Centralne banke BiH pokazuje da je i u 2016. godini zadržan trend rasta kredita građana isključivo za tekuću potrošnju.
Dok ovi i krediti po kartičnom poslovanju bilježe milionski rast, kod ostalih zajmova stanovništvu je zabliježen pad.
Potrošački nenamjenski krediti građanima u bankama u BiH na kraju 2016. godine premašili su šest milijardi KM, dok su na kraju 2015 iznosili 5,66 milijardi maraka.
Rast je zabilježen i kod kredita po kartičnom poslovanju i to za šest miliona. Ovi krediti na kraju 2016. su iznosili 299 miliona, dok su godinu ranije bili 293 miliona KM.
Najznačajniji pad bilježe zajmovi za kupovinu postojećih stanova koji su sa 616 miliona pali na 592,5 miliona KM, te zajmovi za izgradnju ili kupovinu novih stanova koji su smanjeni za 17 miliona na 902,5 miliona maraka.
Krediti za preduzetništvo smanjeni su sa 233,2 miliona KM u 2015. godini na 219,7 milion, dok su krediti za popravku postojećih stanova pali sa 65,4 miliona na 63,6 miliona maraka. Došlo je do pada i kredita za kupovinu automobila.
Pavlović: Kreditiranje bijede, a ne razvoja
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže za CAPITAL da je BiH došla u apsurdnu situaciju u kojoj je bankarski sektor u najvećoj mjeri odustao od podrške malim i srednjim preduzećima, a mnogo se više opredjeljuje za obveznice koje emituju vlade entiteta i za direktno finansiranje građana kroz kartično poslovanje i potrošačke kredite.
„Očigledno je da građani pokušavaju da ovim kreditima plate nagomilane dugove za režijske troškove, ali i sve ostale životne troškove, jer najveći broj ne može da sve obaveze izmiruje redovno i zbog toga su prisiljeni da uzimaju te veoma skupe potrošačke kredite. O razvoju, ekonomiji i novom zapošljavanju nema ni govora jer kao što vidimo svi parametri su u padu. Ovo je prije kreditiranje bijede nego razvoja“, kazao je Pavlović.