Prema poslednjim procenama Nemačke Vlade, trenutno u najjačoj ekonomiji sveta živi i radi minimum 400.000 Srba, a ovaj broj bi uskoro mogao da bude mnogo veći. Kako se prema pojedinim analizama na tržištu rada Nemačke beleži manjak od čak 1,7 miliona radnih mesta. Reagujući na to tamošnje vlasti su pored izmena zakona o dobijanju dvojnog državaljanstva, promenile i uslove za uvoz stranih radnika kroz tzv. “kartu šansi”.
Plate i preko 4.000 evra
Zanati koji su nas nedovoljno cenjeni, pa ih mladi izbegavaju u širokom luku zbog malih plata, u ovoj evropskoj zemlji se bolje vrednuju. Recimo, zidar zarađuje 3.214 evra, moler 2.975 evra, a kovač može zaraditi 3.053 evra mesečno. Umeće varioca se plaća oko 2.819 evra, a keramičara oko 3.000 evra.
Dakle, ljudi koji odu u Nemačku najčešće rade fizičke poslove. U pitanju je pranje sudova ili serviranja hrane u ugostiteljskim objektima, čišćenje kuća, posao magacionera u velikim marketima, recepcionera, konobara. Popularna su i zanimanja vezana za logistiku poput vozača kamiona i druge mehanizacije na gradilištima. Vozač viljuškara, na primer, ima prosečnu platu 2.679 evra, a putar 3.463 evra.
Sad već tradicionalno najtraženiji su radnici u zdravstvu, medicinske sestre i lekari, pa najveći broj radnika koji je otišao sa područja Balkana, upravo je iz ovog sektora. Fizioterapeut ima prosečnu platu 2.588 evra, bolničar 3.511 evra, medicinska sestra 3.645 evra, zubni tehničar 2.590 evra. Medicinsko-tehnički laboratorijski asistent 3.497 evra, a doktori prosečno 6.337 evra.
Naši ljudi se zapošljavaju u struci i sa diplomama različitih fakulteta, pa tako inženjer mašinstva zarađuje oko 6.173 evra, inženjer elektrotehnike 6.300 evra, arihtehta 4.122 evra. Programerima su vrlo visoke plate, što je trend širom sveta.
Zašto odlazimo u Nemačku?
Kako kažu naši gastarbajteri u Nemačkoj razlozi odlaska su, kažu, realni – mnogo veća zarada za isti rad nego u Srbiji, lagodniji život i kako tvrde, manje stresa, jurnjave, strahova za egzistenciju i pitanja kako porodici obezbediti bar osnovna sredstva za život.
– Sve je nekako lakše, mirnije. U mnogim firmama možeš da odabereš hoćeš li raditi šest ili osam sati ili prekovremeno. Tako supružnici sa decom najčešće odlučuju da žena radi skraćeno, a muž osam sati dnevno. Prednost je i što nam je svima škola i posao praktično nadomak kuće i što ne gubimo ni vreme ni strtpljenje u prevozu i gužvi… Zna se da ćeš dobiti platu na vreme i da ćeš imati dovoljno novca da pokriješ sve troškove bez ustezanja i kalkulisanja čega treba da se odrekneš – kaže nam Mirko koji četiri godine živi u Ahenu sa suprugom i dvoje dece.
Kako navodi, svi Srbi koji rade najčešće su i kreditno sposobni, pa gotovo svi uzimaju i dobre automobile na kredit. Za nekretnine se ipak malo odlučuju jer su u pitanju dugoročni zajmovi od 20 i više godina.
Minimalac u Nemačkoj
Od 1. januara ove godine minimalna zarada u Nemačkoj iznosi 12,82 evra po satu. Prvi deo povećanja, na 12,41 evro, stupa na snagu u januaru, a drugi početkom 2025. godine.
Ministar rada Hubertus Heil (Heil) očekivano je potpisao uredbu o minimalnoj plati prema junskom predlogu mešovite komisije poslodavaca i zaposlenika za minimalnu platu.
Ukupno povećanje minimlane plate u Nemačkoj odgovara stopi od 6,8 odsto. Predstavnici rada u komisiji odbili su predlog i tražili veće povećanje, ali su nadglasani.
Poskupljenjem nisu zadovoljni ni neki političari vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke (SPD) kancelara Olafa Šolza, Zelenih i liberalnog FDP-a.
blic.rs