Uštede ostvarene korišćenjem toplotnih pumpi su dva do tri puta veće u odnosu na sisteme grejanja koji koriste određene vrste fosilnih goriva.
Toplotna pumpa je uređaj koji koristi energiju različitih izvora toplote – vazduh, voda ili zemlja i tu energiju preko freonskog ciklusa prenosi u objekat.
Od vrste toplotnih pumpi zavisi koeficijent efikasnosti, koji može da ide od dva do četiri, pa i više. Uštede mogu da se ostvare i upotrebom toplotnih pumpi za hlađenje u letnjim mesecima, ali i za pripremu sanitarne tople vode tokom cele godine, rečeno je u četvrtoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, koji je pokrenuo Centar za unapređenje životne sredine.
Milan Miladinović iz jedne kompanije koja posluje sa toplotnim pumpama rekao je da su komfor, ušteda, čistiji vazduh i mogućnost daljinskog upravljanja samo neke od prednosti toplotnih pumpi.
“Benefita ima mnogo, što u funkcionalnom smislu s aspekta potrošača, što u smislu ekologije i održivosti. To su sistemi koji će svakako smanjiti globalnu potrošnju energije i emisiju ugljen-dioksida koji utiču na globalno zagrevanje”, rekao je Miladinović.
Kako je navedeno, cena uređaja zavisi od vrste, kvaliteta i zemlje porekla, a kreće se u iznosu od 3.000 do 15.000 evra.
Miladinović, kao primer, navodi da se za stan od 80 do 120 kvadrata za 6.000 do 7.000 evra može kupiti uređaj najvišeg kvaliteta, s maksimalnim nivoom automatizacije i dobrim koeficijentom uštede, koji je spreman da se poveže na postojeću instalaciju. Takođe se predviđa da će cene toplotnih pumpi padati u narednih 10 do 15 godina, pa će i period povratka investicija biti još povoljniji.
“Kada se porede objekti koji imaju samo toplotne pumpe sa onim gde su pumpe povezane sa solarnim kolektorima, uštede u potrošnji električne energije su između 36 i 63 odsto, u zavisnosti od količine sunca”, rekao je Miladinović,
dodajući da se prelazak sa solara na napajanje iz mreže dešava vrlo brzo i da to korisnik ne oseća.