Tržište nekretnina postalo je odličan način pranja novca, a kada se države ili entiteti zadužuju, važnije je pitanje na šta će novac biti utrošen, a ne kako će se država zadužiti. Kaže ovo, između ostalog, ekonomistkinja i predavačica na Prima internacionalnoj školi u Beogradu Sanja Šćekić u intervjuu za BUKU. Ona je govorila i o uzrocima i efektima inflacije, uticaju vještačke inteligencije na tržište rada, makroekonomskim kretanjima, ali i drugim temama.
BUKA: Kako razumjeti inflaciju?
Inflacija je opšte povećanje cena roba i usluga usled koje kupovna moć opada i novac gubi vrednost. Inflacija je povećanje cena na tržištu, ne jednog proizvoda ili usluge, nego opšte povećanje cena izazvano povećanjem troškova proizvodnje ili povećanjem potražnje koju ponuda ne može da isprati. Inflaciju jos možemo podeliti prema uzroku na uvezenu ili domaću. Uvezena, kad je prouzrokovana spoljnim faktorom, npr. povećanjem cene nafte na globalnom nivou. Iako se za inflaciju na našim prostorima kaže da je uvezena, možemo primetiti da je ona dosta veća od inflacije u evrozoni, što samo ukazuje na našu ekonomsku nestabilnost.
BUKA: Kada je realno očekivati smanjenje inflacije na globalnom nivou, a koja je uzrokovana rastom cijena proizvodnje i može li se ona uopšte vratiti na nivo prije početka rata u Ukrajini?
Svaka zdrava ekonomija teži umerenoj inflaciji, 2-3 % godišnje, tako da vraćanje cena na prethodni period nije moguće. Inflacija će se zaustaviti, ali to ne znači da će se cene vratiti na prethodni nivo, jer pad inflacije nije isto što i vraćanje cena na prethodni nivo. Pad inflacije je, zapravo, samo usporavanje rasta cena.
BUKA: Kako se države mogu boriti protiv inflacije?
Monetarnom i fiskalnom politikom, glavni alati na koje se centralne banke širom sveta oslanjaju u nastojanjima da ublaže inflaciju. Npr. povećanjem referentne kamatne stope ili povećanjem poreza, ne bi li se smanjila potrošnja. Treba imati u vidu da svaki potez koji ima za cilj smanjenje inflacije, smanjuje i privredni rast, usporava ekonomsku aktivnost, pa vlade često balansiraju između visoke inflacije i ulaska u recesiju. Jedan dobar primer iz regiona je akcija „Stop inflaciji” crnogorske vlade u kojoj su trgovcima ponudile priliku za reklamnu kampanju, odreknu li se ekstra zarade na najmanje 25 robnih marki. Ova akcija je pokazala odlične rezultate. Cene su znatno niže nego u BiH, iako je PDV veći nego u Crnoj Gori.
BUKA: Kako objašnjavate fenomen da se sve češće govori o produbljenju siromaštva, dok istovremeno divljaju cijene nekretnina koje opet imaju svoje kupce?
Ljudi sa ovih prostora imaju manje poverenja u bankarski sistem, razlog su dešavanja devedesetih godina, zbog toga ulažu u nekretnine koje se tradicionalno smatraju sigurnom investicijom. Sa povećanjem kamatne stope, trebalo bi da dođe do smanjenja potražnje i pada cena, ali na ovim prostorima samo mali procenat stanova se kupuje na kredit, što, s druge strane, svedoči da je tržište nekretnina postalo uspešan način za pranje novca. Ovo je moguće, jer se poreklo novca kojim fizička lica kupuju nekretnine ne utvrđuje. Takve kriminalne aktivnosti mogu povećati socio-ekonomske razlike, budući da se otežava rešavanje stambenog pitanja za mnoge građane.
BUKA: Koliko na inflaciju utiče i nedostatak radne snage? BiH i sve zemlje Zapadnog Balkana se suočavaju sa nedostatkom radne snage, kako će se to odraziti na nacionalne ekonomije?
Cene energenata, inflacija i nedostatak stručnih kadrova predstavljaju najveće izazove za privredu u narednom periodu. Nedostatak radne snage dovodi do povećanja cene rada na tržištu i direktno utiče na povećanje cene proizvodnje, samim tim i na inflaciju. Jedan od načina da se zemlje u našem regionu izbore sa ovim problemom je edukacija radne snage prema potrebama i kretanjima na tržištu.
BUKA: Možemo li govoriti o nekim pozitivnim efektima inflacije?
Inflacija bi mogla pomoci smanjenju realnog duga u velikim zemljama koje se zadužuju u svojoj valuti. Takođe, smanjuje se i realna vrednost duga građana, ali samo onih koji su se zadužili sa fiksnom kamatom.
BUKA: Republika Srpska u posljednje vrijeme često emituje obveznice kako bi uspjela vraćati kredite. Koliko je praksa emitiranja obveznica na berzama dobra ili loša?
Obveznica je dužnička hartija od vrednosti. Izdavanje obveznica je isto zaduživanje države, samo pod povoljniljim uslovima od kredita. Kod kredita, pristaje se na ponuđene uslove banke, dok kod ostalih oblika zaduživanja država nudi uslove kao što su visina kamate ili datum dospeća. Važnije pitanje od „kako ćemo se zadužiti“ jeste kako će novac biti utrošen, da li za projekte koji će povećati ekonomsku aktivnost i povećati budžetski priliv i tako omogućiti vraćanje kredita sa lakoćom ili za finansiranje trenutne potrošnje, što veoma lako može dovesti do prezaduženosti.
BUKA: Izvršna direktorica MMF-a kaže da se pred svijetom nalaze teška vremena. Trebamo li se brinuti?
Ovo su donekle očekivane posledice štampanja para za vreme korone, a sad i rata u Ukrajini koji je izazvao rast cena energenata. Sigurno dolazi do smanjenja privrednog rasta što će dovesti do povećanog zaduživanja, moguće je da će neke zemlje ući i u recesiju. Ali to mogu biti samo kratkoročne fluktuacije privrede. Naravno, koliko će teško biti i koliko će trajati zavisi i od države i njene stabilnosti i umeća da se sa ovim izazovima izbori. Sigurno su važne lekcije naučene za vreme svetske ekonomske krize 2008. godine.
BUKA: Sve je više svjetskih stručnjaka koji smatraju da vještačka inteligencija može poremetiti, u značajnoj mjeri, tržište rada. Je li to realnost ili samo pesimizam?
Iako se neki radnici plaše da će ih zameniti, po mom mišljenju veštačka inteligencija može samo da pozitivno utiče na veštine radne snage i da čak poboljša efikasnost ekonomije. Trenutno se nalazimo u početnom stadijumu razvoja veštačke inteligencije, i uticaj na tržište rada se još ne vidi u tolikoj meri. Većina poslova koji su do sad izgubljeni su rezultat automatizacije. Ali uvek će postojati poslovi koji zahtevaju, pre svega, ljudske kvalitete. Poslovi koji zahtevaju empatiju ili kreativnost. Zato treba da usavršavamo veštine za poslove koji nisu lako zamenljivi veštačkom inteligencijom ili poslove koju udruženo mogu da rade sa veštačkom inteligencijom.