„Nad od Evropske unije dijeli oko 600.000 radnih mjesta. Dakle, toliko smo udaljeni od Evropske unije. Ili – ako hoćete u terminima konkurentnosti – osam do deset godina; toliko nam treba da stignemo najlošije zemlje članice EU“, kaže ekonomski analitičar Vjekoslav Domljan.
Upravo zbog lošeg stanja u ekonomiji, Bosna i Hercegovina se zadužuje kod međunarodnih kreditora. I umjesto da se taj novac ulaže u privredu, uglavnom se troši na plate administracije. Zamjenica ministra vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Ermina Salkičević Dizdarević smatra da veliki infrastrukturni projekti treba da budu orijentacija i put kojim Bosna i Hercegovina treba da ide.
„Bosna i Hercegovina generalno, u odnosu na zemlje regiona, ima jako nizak vanjski dug. To je nešto čime se mi dičimo u smislu ’najmanje smo zadužena zemlja u regionu, međutim, to treba posmatrati s drugog aspekta – da li to znači da su nam infrastrukturni procesi na jako niskom nivou. Nizak javni dug jeste dobra stvar, no – da li to znači da smo na niskom stepenu razvoja kad su u pitanju infrastrukturni projekti? Evidentno je da to jeste slučaj u Bosni i Hercegovini. Mislim da bismo mi trebali da radimo jedan ozbiljan projekat i da pratimo sva ova dešavanja koja su, na primjer, aktuelna za Koridor Vc, ili velike projekte koji se vežu za elektroenergetski sektor.“
Problemi sa kojima se suočavaju zemlje u regionu su slični, bez obzira na to koliko su zemlje uradile na približavanju Evropskoj uniji. Predsjedavajući Odbora za ekonomiju i finansije Skupštine Crne Gore Aleksandar Damjanović smatra da je regionalna saradnja jedan od načina izlaska iz krize.
„U fazi kada pregovaramo s Evropskom unijom, to jeste i oslikava ekonomsku stabilnost. U odnosu na ekonomske nedaće s kojima se suočavamo, one nisu različite u odnosu na ovo što se dešava u Bosni i Hercegovini. Smatram da Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju ogroman prostor za razvoj saradnje, ne samo političke, već prije svega ekonomske. Tu mislim prije svega na energetiku, na saobraćaj. Čini mi se da smo dugo bili u zajedničkoj državi i da, ako iko treba da sarađuje, a da se to tiče svih nas, to su susjedi, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Oni su dobri susjedi i tu postoji prostor za unapređenje saradnje.“
Bosna i Hercegovina je prošle godine imala pad bruto društvenog proizvoda od 0,2 posto. Godinama se ništa ne radi da se napravi povoljan poslovni ambijent, a broj nezaposlenih raste. Ipak, riješenja ima, kaže Vjekoslav Domljan.
„Ekonomija je kao nasukan brod. Dakle, ekonomija Bosne i Hercegovine se nasukala, a dokaz da je stanje takvo jeste SOS upućen Međunarodnom monetarnom fondu. I sad treba puno posla da se stvari poprave. A stručnim jezikom kazano – BiH treba jedan program od pet tačaka, a to su: fiskalna konsolidacija i fiskalna devalvacija – slikovito kazano, to znači smanjiti sve javne rashode osim ulaganja u istraživanje i razvoj.
Zatim, treba smanjiti oporezivanje rada a povećati oporezivanje potrošnje i imovine, zatim, treba provoditi partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora. Treba nam i masovno poduzetništvo, dakle, da se može osnovati firmu za jedan dan, a u slučaju mladih ljudi i za jednu marku. Zatim, treba nam dokapitalizacija razvojnih banaka. Ako stvari idu kako idu, mogla bi stopa rasta biti recimo dva posto, međutim, nama ne odgovara dugoročno strategija od dva-tri posto. Mi moramo imati strategiju koja će imati stopu rasta sedam, pa i deset posto, jer bez toga nema zapošljavanja. A to je ključni problem bh. ekonomije – nezaposlenost.“
Tekst je preuzet sa RSE