Crna Gora je pravi primjer da je privatizacija društvene imovine zaista bila – burazerska! Iako je crnogorska vlada govorila da će se od privatizacije prikupiti oko 3,5 milijardi evra prihodovano je pet puta manje.
Posljedice privatizacije crnogorske ekonomije mogu se uporediti sa elementarnom nepogodom. Jer, u tom procesu je praktično nestalo dvadesetak velikih kompanija koje su bile nosioci privrednog raste zemlje u drugoj polovini 20. stoljeća. Privatizovana su i monopolska preduzeća, poput Telekoma i kotorskog Jugopetrola, pa čak i 45 odsto Elektroprivrede. Svaki postupak su u pravilu pratile afere i sporovi.
Imovinu preuzeli tajkuni i fondovi
Državnu ili društvenu imovinu su uglavnom kupovali domaći tajkuni, često sakriveni iza raznih of-šor kompanija, ili vlastima omiljeni inostrani biznismeni, pretežno Rusi. Tako je, na primjer, najznačajnije crnogorsko preduzeće, Kombinat aluminijuma u Podgorici, 2005. godine kupio oligarh Oleg Deripaska za oko 50 miliona evra. Planirane investicije od nekoliko stotina miliona evra su izostale, a za razne subvencije i dotacije Crna Gora je prethodnih godina Deripaski dala nekoliko puta više nego što je on platio za Kombinat.
Još su gori efekti privatizacije u nikšićkoj željezari ili u hotelima na crnogorskom primorju. Podgorički tajkun Dragan Brković je, recimo, trebalo da uloži 64 miliona evra u Hotelsko preduzeće „Boka“ u Herceg-Novom, a nije uložio ni cent, pa taj grad lagano nestaje sa turističke mape Evrope.
Ogroman dio imovine je u tzv. procesu masovne vaučerske privatizacije prešao u ruke privatizacionih fondova, što je, kako navodi poznati preduzetnik Goran Đurović, takođe bio promašaj. „Tu je isto tako bilo sumnjivih rabota. Taj menadžement koji je bio poprilično neuk, pokazalo se da ne zna da vodi toliki kapital koji je odjednom došao u njihove ruke. Ispostavilo se da oni kao jedino rješenje vide prodaju ogromne imovine. Vidimo da se prodaju hoteli, privredni subjekti koji su nekada bili državni giganti“, ističe Đurović.
Oligarhijski kapitalizam
Crnogorski zvaničnici su godinama uvjeravali javnost da oni zapravo ne prodaju preduzeća, već da kupuju investitore. Sada odbijaju da se suoče sa posljedicama svog činjenja, a ne žele ni da objasne gdje se prelilo 2,5 milijardi evra. U vladinim izvještajima se tek navodi da je „generalno uzevši, privatizacija imala pozitivan uticaj na generisanje nove privredne strukture“.
Profesor na podgoričkom Univerzitetu „Mediteran“ Milenko Popović kazao je da je proces tranzicije, umjesto u preduzetnički, odveo Crnu Goru u oligarhijski kapitalizam. To je, dodaje Popović, razorilo crnogorsku privredu koja je zbog toga postala potpuno zavisna od stranih ulaganja. „Ovaj sistem je zavisan od direktnih stranih investicija, što znači da ne može da održi ni bazičnu makroekonomsku stabilnost“, tvrdi on.
Popović zaključuje da je, zbog pogrešnog modela privatizacije i korupcije kojoj je širom otvorila vrata, Crna Gora upala u sistem koji je gori ne samo od samoupravnog socijalizma, već i od socijalizma sovjetskog tipa.